Ekološka oaza „Mali Dunav“ na Oglednom dobru beogradskog Poljoprivrednog fakulteta je lepo uređen prostor, a u javnom akvarijumu posetioci mogu da upoznaju dunavske vrste ribe, mini botaničku baštu sa vodenim biljkama, mini zoološkim vrtom u kojem su vodene ptice. Poseban doživljaj je hod kroz praistoistorijsko naselje. Ne treba zaobići ni Ostrvo evolucije i Mali muzej ribarstva. Pecaroši, a i oni koji nikada nisu uzeli štap u ruke, mogu se oprobati u pecanju. Nikako ne treba zaobići vožnju čamcima. Ovo je kratak opis turističke ponude Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Radmilovca. Preporuka Agroportala je da ovu ekološku oazu obavezno posetite. Sadržaja je mnogo, a u zavisnosti od raposloživog vremena i interesovanja, na „Malom Dunavu“ možete boraviti nekoliko sati mada sadržaja ima za čitav dan. Kako smo saznali od našeg domaćina Dalibora Vukojevića, samostalnog stručno-tehničkog saradnika – rukovodioca, kada se govori o individualnim posetama, uglavnom ovde dolaze roditelji sa decom. Program organizovanih poseta bio je veoma zastupljen do pojave pandemije korona virusom. Ovi programi, čije trajanje može biti tri ili šest sati, edukativnog su karaktera i odvijaju se u prisustvu vodiča. Posetioci najveće interesovanje pokazuju za vožnju čamcima i pecanje, upoznavanje ribljih vrsta i životinja koje se ovde nalaze.
Selekcija šarana i pastrmke
Mnogo je razloga da se poseti Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju. Ipak njegova osnovna funkcija je naučno-istraživački rad, odnosno Centar služi za praktičnu obuku studenata.
-Početak njegove gradnje bio je 2005. godine sa prvobinom idejom praktične obuke studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji na trećoj godini imaju predmet Ribarstvo i još nekoliko izbornih predmeta iz oblasti akvakulture. Iste godine počeo je i Program selkcije šarana koji spada u naučno – istraživački deo. Sem toga radimo i selekciju pastrmke i ovaj posao započeli smo mrestom 2009/10 godine. Sada već imamo kvalitetne matice, odnosno priplodni materijal koji bi trebao da ide u dalju reprodukciju za komercijalne svrhe. Sa prvim proizvođačima mlađi ugovori su sklopljeni i već se pokazao dobar efekat, kaže Vukojević.
Bitno je reći da je reč o jedinom eksperimentalnom mrestilištu ovog tipa u Srbiji. Uslovi su kontrolisani, odnosno radi se odabir matica, strogo se vodi računa da ne dođe do parenja u srodstvu – inbridinga, vrši se merenje svake jedinke pri samom čipovanju kada dostigne uzrast 10-15 grama i njihovo obeležavanje. Na kraju sledeće proizvodne godine jedinke se izlovljavaju, mere i opet se beleže njihove karakteristike – dužina, visina i telesna masa. Na osnovu toga biraju se potencijalni kandidati za matice za dalji program. Kada se dobije jedna generacija, od nje se biraju najkvalitetnije jedinke koje služe za dalji mrest kroz niz generacija kako bi se poboljšale genetske osobine.
Robot hrani ribe, kompjuter kontroliše uslove
-Kapacitet mrestilišta je 50 familija i nama je potrebno da svaki tank služi za odgajivanje jedne familije. Do obeležavanja, familije moraju da budu posebno odvojene. Ambijenatalni uslovi su svuda isti jer se radi o recirkulacionom sistemu za gajenje riba. U svim tankovima i temperatura vode i drugi uslovi su kontrolisani. Sama hala opremljena je robot sistemom za ishranu riba. U početku one se tu gaje upotrebom artemije – hrane u tečnom obliku. Kasnije prelaze na čvrstu hranu i tada je hranjenje robotizovano. To znači da se jedinke hrane na tačno određeno vreme i tada robot ide od tanka do tanka i izbacuje hranu. Sem toga postoji i sistem za praćenje kiseonika i temperature vode koji se zove oksigard. U svakom tanku postoji sonda koja meri ove parametre i oni se prate na računaru u kontrolnoj sobi ili putem mobilnog telefona od kuće, tako da ukoliko nešto nije uredu možemo da reagujemo. U maju se radi mrest šarana, mlađ se gaji do oktobra, odnosno do uzrasta 10-15 grama kada ona može bezbedno da bude obeležena čipovima, a nakon toga se hala priprema za turnus mresta klifornijske pastrmke jer se ova vrsta ribe mresti u zimskom periodu, a to je obično sredinom decembra, objašnjava naš sagovornik.
Vukojević kaže da će seovaj šaran od drugih razlikovati u tempu rasta, odnosno prirastaće brže u odnosu na dosadašnje populacije koje se nalaze u našim ribnjacima. U pitanju je Program selekcije familija gde se prati prirast, otpornost na bolesti, konverzije, odnosno utrošak hrane za kilogram prirasta. Reč je naravno o ekstrudiranoj hrani jer su svi naši ribnjaci sa žitarica prešli na ovaj način ishrane.
-Za kilogram prirasta potrebno je 1,7 kilograma ekstruditane hrane. Dok je ranije za kilogram prirasta trebalo tri, pa i više kilograma žitarica. Sem toga, upotrebom žitarica u ishrani dobija se lošiji kvalitet ribljeg mesa. Prevashodno se radi o većem procentu masti, objašnjava naš Vukojević.
Studenti su uključeni u sve poslove koji se odnose na gajenje riba – ishranu, mrest, odgajivanje. U skladu sa njihvim vremnom pomažu i oko održavanja samog Centra.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski