Vaskrs je najveći hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji održanom 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova – posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Zbog toga je ovaj praznik pokretan. Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović iz banatskog sela Čenta kaže da se tokom Strasne sedmice, od ponedeljka uoči Vaskrsa pa do kraja sedmice, obavljaju bogosluženja. Na Veliki četvrtak uveče, u hramu je bdenije i čitaju se 12 Strasnih jevanđelja koja govore o hvatanju Gospoda Isusa Hrista.
Crveno jaje čuva kuću i ukućane cele godine
Na Veliki petak iznosi se plaštanica na kojoj je naslikan Gospod Isus Hristos položen u grobu i nju vernici celivaju. Ovog dana u svakoj kući se farbaju jaja koja simbolišu rađanje života jer samo vaskrsenje Hristovo govori da je samo čovečje telo smrtno dok duša živi.
-Jaja se farbaju baš na Veliki petak jer su žene mironosnice išle na grob Isusa Hrista i kada su otkrile korpu u kojoj se nalazila hrana, videle su da su jaja pocrvenela. Crvena boja simbolizuje krv ali i radost. Prvo jaje, koje se uvek farba u crvenu boju, zove se čuvarkuća, ostavlja se tokom čitave godine u kući i nikada se ne pokvari. Čuvarkuća od predhodne godine daje se živini da je pojedu, a oni koji nemaju živinu najbolje je da ga spale u peći ili sl. Uveče je bdenije Plač Bogorodice i ophod oko crkve koji predstavlja simboličnu sahranu, kaže protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović.
Na Veliki petak u Čenti svi poste, i deca i stari i mladi. Običaj je da se koka kukuruz, a velike činije kokica ceo dan su na stolu. Tog dana se farbaju jaja. Pored crvenih, Čenćanke se trude da od onih farbanih u lukovini naprave prava remek dela. Deca se rastrče da pronađu što lepše cvetiće i listove različitih biljaka. Dno šerpe pokrije se ljuskama od luka, jaja se oblože listovima biljaka, stave se u čarapu, pa u šerpu. Sve se nalije vodom i kuva se na tihoj vatrti da ljuske jaja ne popucaju. Članice Udruženja žena u Čenti nastoje da zadrže nekadašnje načine farbanja jaja koristeći i cveklu, spanać i druge biljke i začine. Bez obzira na koji način se farbaju jaja u ovaj radostan posao uvek su uključeni mališani koji nošeni krilima mašte osmišljavaju i crtaju različite šare temperama, voštanim bojama, šibicom potopljenom u sirće i slično. Da bi farbana jaja bila sjajna, premažu se krpicom natopljenom uljem. Tek tada su spremna za korpice koje se oblože svežom travom i maslačkom.
-U našoj osnovnoj školi svake godine farbamo jaja. Skuvana jaja ukrašavamo na različite načine, a deci su posebno interesantne novije tehnike, poput dekupaža. Koristimo i tempere u koje rastvorimo lepak za drvo, pa jaja postanu mramorna. Stariji đaci, zajedno sa svojom nastavnicom likovne kulture koriste složenije tehnike i svake godine jaja oslikavaju na različitu temu koja je povezana sa Vaskrsom. U školi se, uoči ovog velikog praznika, uvek napravi izložba likovnih i literarnih radova, kao i najlepših ofarbanih jaja, kaže Jasna Vickov, učiteljica u OŠ „Branko Radičević“ u Čenti.
Na Veliku subotu takođe se održava sveta liturgija i tada žene, posebno deca koja sada u čenćanskoj osnovnoj školi pohađaju veronauku, donose farbana jaja u crkvu, dok je uveče bogosluženje Vaskrsenje Hristovo.
Kada zeka deli jaja
Na sam Vaskrs služi se sveta liturgija, a osvećena jaja dele vernicima.
-Kako sam i veroučitelj, uvek pozovem decu da dođu na svetu liturgiju nakon koje sledi takmičenje u tucanju jajima. Za osvojeno prvo, drugo i treće mesto dobijaju se poklončići. Sa decom uvek dolaze roditelji, bake i deke, tako da je crkva u Čenti, posvećena Svetom Đorđu, uvek puna ljudi, obajšnjava protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović i kaže da u banatske pravoslavne hramove, baš zbog veronauke, redovno dolazi sve više ljudi.
Vaskrs je porodični praznik i počinje tucanjem jajima, vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.
U ovom banatskom selu običaj je da domaćica na sam Vaskrs porani i farbana jaja nosi u komšijske kuće, domove rodbine i prijatelja, posebno u kojima ima dece. Jaja se ostavljaju u bašticama u bokorima cveća tako da dečica čim se probude uzimaju svoje korpice i izlaze napolje da vide „šta im je zeka doneo“. Pored jaja, nađu se i slatkiši da se mališani zaslade. S’ obzirom na to da je reč o prazniku radosti na ovaj način se i najmalađi obraduju. Uskrs je u Čenti posvećen deci i svi se trude da njima bude lepo, šareno i veselo.
Protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović kaže da je deljenja uskršnjih jaja na ovakav način, običaj prisutan samo u srednjem i severnom Banatu.
Na ovaj dan svaka porodica u svom domu sveti vodicu. Posle kucanja jajima oko uskršnjeg kolača koji je domaćica pripremila, okuplja se porodica i zajedno ga prerežu. Sve je svečano, pa tako i ručak. U Banatu, on počinje domaćom supom i rinflajšem, nastavlja se pečenicom, prilozima i salatom, a završava sitnim kolačima, rolatima i tortama. Takođe, na Vaskrs običaj je, da brat svojoj udatoj sestri ide u goste i nosi kolač. Ukoliko žena nema brata, kolač joj donose roditelji.
Hristos vaskrese, radost donese
Pravoslavni hrišćani na ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Prema narodnim običajima i verovanjima za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak i crveno jaje. Dečije obraze valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Običaj je i da se pre jutrenja pojede vaskršnje jaje. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima. Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom i zovu se kovržanjak.
Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
U Pirotu za Vaskrs je malo drugačije
U većem delu Srbije običaji vezani za Vaskrs ne razlikuju se mnogo. Ali, u Pirotu to nije slučaj. Pirotski kraj ima karakteristične uskršnje običaje. Jaja se farbaju četvrtkom i subotom. Na Veliki petak vernici strpljivo čekaju u redu ispred hramova i provlače se ispod stola na kojem je plaštanica koji simbolizuje Hristov grob. Vernici s ljubavlju čekaju da se provuku ispod plaštenice moleći se za zdravlje i spasenje. Ovaj običaj karakterističan je samo za pirotski kraj i po svemu sudeći reč je o nekom starom predanju koje ima svoju simboliku po kojoj verni ulazeći u Hristov grob, ustvari na neki način simbolično očekuju i samo vaskrsenje Hristovo.
Etnolozi kažu da se jaja boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro. Tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod se priprema za najveći praznik – Vaskrs. U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, kao što je to slučaj u Pirotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Etnologija beleži da se u obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje – na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, pa i kod prve muže.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Wikipedija, Pixabay