Da li vas u proleće muči jak svrab u nosu i očima, ždrelu i grlu? Da li vam je zapušen nos, povremeno imate povišenu temperaturu, crvene i suzne oči, otok očnih kapaka? Da li ste do sada imali polensku kijavicu? Ako jeste, pa i ako niste, izložba u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu: „Alergene biljke“, je pravo mesto koje morate posetiti…
Na izložbi su putem postera, fotografija, herbarijumskog materijala i uzoraka iz prirode na stručan ali i popularan način predstavljene biljke našeg okruženja koje izazivaju alergiju. Posetioci se mogu informisati o alergijskim svojstvima polena mnogih biljaka koje nas okružuju: drveća (breze, leske, crnog i belog bora, jele, javora, tuje, omorike, cera, hrasta), zatim trava (popino prase, lisičji rep, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, raž, trska), kao i korova i zeljastih biljaka (štir, pepeljuga, kopriva, pelen, iva …). Posebna pažnja posvećena je alergenim osobinama ambrozije, kao i uputstvima kako se izobriti sa ovim uzročnikom alergije.
O alergijama
Proleće je godišnje doba buđenja prirode, ali tada za mnoge ljude počinju zdravstveni problemi uzrokovani osetljivošću organizma na polene biljaka. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se broj osoba sa alergijskim manifestacijama na polene poslednjih decenija naglo povećava usled uzajamnog delovanja polena sa aerozagađivačima u vreme cvetanja biljaka. Savremeni svet veliku pažnju posvećuje ovom problemu međusobnom saradnjom stručnjaka raznih oblasti: botaničara, meteorologa, lekara, farmaceuta…
Pionir alergologije u Srbiji
Prvi učitelj i tvorac alergološke škole u Srbiji bio je čuveni profesor medicine i akademik Vladimir Spužić (1893 – 1982.), koji je dao ogroman doprinos kroz stručni, naučni i nastavnički rad. Prvi naučni rad iz alergologije na srpskom jeziku objavio je 1925. godine. Prof. dr Vladimir Spužić organizovao je rad prve alergološke ambulante u Srbiji marta 1946. godine.
Šta su polenske alergije?
Polenske alergije, polinoze, predstavljaju sezonske bolesti usko vezane za doba cvetanja alergenih biljaka. Medicina još uvek nije dala precizan odgovor zašto poleni utiču na neke ljude, a na druge ne. Smatra se da presudnu ulogu imaju geni, a da stres najverovatnije pojačava alergični napad. Simptomi polenske kijavice su vrlo karakteristični: jak svrab u nosu i očima, nepcu, ždrelu i grlu; zapušen nos; povremeno povišena temperatura i fotofobija; crvene i suzne oči; otok očnih kapaka…. Bolesnik dobija neprekidne nastupe kijanja, depresivan je i razdražljiv, oseća glavobolju i nesposoban je za rad. Simptomi kožnih reakcija su osip, ekcem, koprivnjača, dermatitis, itd.
Uzročnik alergija – polen
Polen je fini cvetni prah koji se sastoji od nekoliko hiljada polenovih zrna skrivenosemenica i golosemenica. Polenovo zrno predstavlja specijalizovanu biljnu ćeliju za prenos muških gameta i bez njegovog raznošenja biljke ne bi imale plod. Međutim, polen je jedan od najznačajnih bioloških izvora alergena. U toku vegetacionog perioda, (februar – novembar) u vazduhu se nalazi mnoštvo polena raznih biljaka. Na broj i sastav polenovih zrna u vazduhu utiču: klima, sastav biljnog pokrivača, meteorološke prilike i pojedini hemijski faktori. Količina polena u vazduhu najviša je kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini polenove opne i unutar samog polenovog zrna.
Preduslovi za alergenost biljaka
Da bi neka biljna vrsta bila alergena, mora zadovoljiti tri osnovna preduslova:
-prilagođenost na oprašivanje vetrom;
-polen mora posedovati alergena svojstva
– polen se mora proizvoditi u ogromnim količinama.
Izložbu prati monografija Priručnik za Alergene biljke, koja detaljno objašnjava biološki aspekt alergenih biljaka i medicinski aspekt alergija.
Autor izložbe,dr Marko Nestorović ističe da su na izložbi putem postera, fotografija, herbarijumskog materijala i uzoraka iz prirode na stručan, ali i popularan način predstavljene biljke našeg okruženja koje izazivaju alergiju.
Posebna pažnja na izložbi posvećena je alergenim osobinama ambrozije, kao i uputstvima kako se izobriti sa ovim uzročnikom alergije. Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu poreklom iz Severne Amerike, čije je seme uneseno u Evropu sredinom 19. veka. Prvi put na Balkanu je registrovana četrdesetih godina 20 veka, a sve do sedamdesetih godina prošlog veka nije predstavljala problem. Njen polen izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je 50-60 odsto svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna stabljika produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna.
Kako se zaštiti od alergenih biljaka?
Preporuke su da treba izbegavati izlazak iz kuće u periodu od 5-10 sati ujutru kada je najveća koncentrcija polena u vazduhu, treba držati zatvorene prozore stana i automobila u pokretu, kako polen ne bi ulazio, slobodno vreme provoditi na mestima gde nema alergenih biljaka, radove izvan kuće obavljati neposredno nakon kiše, kao i kasno poslepodne ili predveče zbog minimalne koncentracije alergena itd.
Izložba je realizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu, a autori su dr Marko Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog i spec. Miroslav Jovanović, muzejski savetnik konzervator botaničar.
Obzirom na značaj teme izložba će biti otvorena do kraja 2021.godine.