Privredni značaj belog luka ogleda se u visokoj profitabilnosti, nutritivnoj i farmakološkoj vrednosti. Prema svom hemijskom sastavu beli luk ima najveći sadržaj suve materije u poređenju sa drugim povrtarskim vrstama. Njegov najveći deo sačinjavaju šećeri, oko 30 odsto, zatim belančevine 6 odsto, amino kiseline, mineralne materije i vitamini, naročito vitamin C (9–37,5mg/100g) kojim su bogati zeleni listovi, visok sadržaj selena (0,14mg/100g svežeg), koji je poznat kao antioksidant. Specifičan miris i ukus potiče od eteričnih ulja, kojih ima najviše u lukovici, i iznose 0,01–0,36 procenata. Upravo zbog sadržaja eteričnih ulja beli luk je našao primenu u prehrambenoj industriji, farmaciji, fitofarmaciji, kao svež, u prahu i kao niz drugih proizvoda.
Zadruga i zadrugari svake godine proizvedu oko 60 tona belog luka
Optimalan rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je od 5. do 25. oktobra tako da je septembar parvo vreme za pripremu zemljišta. Ovaj posao aktuelan je i u Poljoprivrednoj zadruzi “Stari Banat” u Opovu koja se u najvećoj meri, zajedno sa svojih 40 zadrugara, bavi proizvodnjom upravo ovog povrća. Beli luk je svoje mesto među ostalim povrćem prvi put našao 2017. godine i od samog početka celokupne količine, oko 60 tona, isporučuju se trgovinskim lancima.
-Naša zadruga beli luk uzgaja na sedam hektara i ovog meseca počinjemo pripremu za sadnju. Tu mislim na oranje, đubrenje, freziranje kako bi zemlja bila usitnjena i rastresita. Sadnju obavljamo četvorednom mašinom na 8 cm dubine, pri čemu je razmak između redova oko 35 cm, a između biljaka 8-10 cm. Za jedan hektar potrebno je oko jedne tone sadnog materijala. Da bi ispoštovali plodored, jer beli luk ne sme biti u monokulturi, zemljište uzimamo i u zakup. Najbolji predusevi su mu pšenica, ječam i povrtarske kulture. Beli luk se nikako ne sadi posle kukuruza i šećerne repe, objašnjava organizator proizvodnje u ovoj zadruzi, Milan Stojanović.
Bosut je bez premca
Kada se govori o izboru sorti, počasno mesto u Opovu zauzima Bosut čije lukovice su kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Lukovica je sa dobro zatvorenim vratom, što joj omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad 5 grama. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je od 8 do 10. Sadržaj suve materije je preko 36% te je pogodan za industrisku preradu i svežu upotrebu.
-Mi smo zastupnici jedne španske firme i njihova menadžerka je prilikom obilaska naše proizvodnje probala naš Bosut i opisala ga je jednom rečju – izvanredan, i po ukusu i po mirisu i po ljutini. Mi u najvećoj meri kupujemo sadni material iz prve reprodukcije ali koristimo i luk iz naše proizvodnje. I ako nemamo organsku proizvodnju nastojimo da zaštitu i prihranu belog luka radimo preparatima koji su što prirodniji. Moram napomenuti da je, zbog sastava zemljišta, ovaj deo Banata, u kojem dominira banatska crnica, najpovoljniji za proizvodnju belog luka. Mi dobijamo luk koji ima suve materije oko 30 odsto. Kada se govori o prinosu njegova razmera je 1:5, odnosno od jedne tone sadnog materijala dobija se pet tona konzumnog belog luka, kaže naš sagovornik.
Beli luk je skupa i tražena roba
Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće od 1. do 15. juna, bar kada je južni Banat u pitanju. Kako smo čuli, u ovoj zadruzi ne postoji problem sa plasmanom, a sve količine uglavnom se prodaju do Nove godine, najkasnije do februara. Kako domaća proizvodnja ovog povrća ne može da zadovolji celogodišnje potrebe, od februara veliki trgovinski lanci uvoze beli luk iz Kine, Španije, Francuske… Zbog toga iz ove zadruge stiže poruka poljoprivrednim proizvođačima da se opredele za proizvodnju ovog povrća ili povećaju površine pod belim lukom ukoliko ga već gaje jer je cena dobra, a potražnja velika. Prema rečima Milana Stojanovića, beli luk je u odnosu na crni luk, šargarepu i drugo povrće skupa i tražena roba. Za kilogram se dobija 2-3 puta više novca nego za drugo povrće.
Oprano, isečeno i dobro upakovano, povrće put do kupca nalazi u marketima
Poljoprivredna zadruga “Stari Banat” Opovo osnovana je 2017. godine sa ciljem da proizvodi, preuzima, otkupljuje, prerađuje i prodaje poljoprivredne, prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara kao i proizvode sa poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije cele Srbije , a posebno Banata gde se domaćinstva tradicionalno bave gajenjem domaćih povrtarskih i voćarskih kultura.
Već sledeće godine ova zadruga ostvarila je po konkursu Kabineta ministra zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća pravo za bespovratna sredstva. Iz državnog Programa za razvoj zadrugarstva dobila je 6,6 miliona dinara za nabavku opreme za obradu i rezanje povrća, vakum mašinu i mašinu za pranje, rezanje i sušenje povrća. Svoje finalne proizvode u vidu pakovanog, isečenog povrća različitih vrsta, zadruga plasira velikim trgovinskim lancima u Srbiji.
Piše: Jasna Bajšanski