Aktuelni radovi u proizvodnji semena mrkve, peršuna i paštrnka

 

Proizvodnja semena povrća je vrlo intenzivan proces, kako kada govorimo o proizvodnji semena jedne vrste pa čak i sorte, tako i na nivou organizacije čiji je cilj proizvodnja visokokvalitetnog semena povrća za više od 20 vrsta, kakav je Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka.

Sa ponosom možemo istaći da je institut lider u proizvodnji semena mrkve, peršuna i paštrnka u Srbiji.

 

ČITAJTE I: Kupusna muva-opasnost za rane kupusnjače

 

 

Glavni izazovi u proizvodnji navedenih kultura jesu suša u kritičnim periodima razvoja:

-klijanje i nicanje;

-period intenzivnog vegetativnog porasta;

-cvetanje i sazrevanje semena.

Foto: Institut za povrtarstvo/Nicanje pastrnka 28 dana nakon setve uz dva navodnjavanja sistemom veštačke kiše

Pored suše, zaštita useva je jedan od ključnih uslova za uspešnu proizvodnju. U proizvodnji mrkve, peršuna i paštrnka štete znaju naneti štetni insekti poput lisnih vaši, kao i prouzrokovači biljnih bolesti poput septorioza, pepelnice, ali i alternarijskih pegavosti koje se prenose semenom.

Ovogodišnja proizvodnja je posebno izazovna, imajući u vidu da je setva obavljena 4. oktobra, što je poprilično kasno, za razliku od uobičajenih rokova koji se obavljaju u drugoj polovini avgusta. Razlog kasne setve jeste deficit padavina i nemogućnost adekvatne pripreme zemljišta za setvu, koja podrazumeva primenu podrivača zarad dublje obrade i rastresanja zemljišta u dubljim slojevima, usitnjavanje zemljišta freziranjem i valjanje.

Grafikon: Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka/Temperatura tla 28 dana nakon setve na dubini od 5cm

Uspeh u proizvodnji semenske mrkve, peršuna i paštrnka zavisi u mnogome od zime. Blage i tople zime ne pogoduju prevashodno jarovizaciji, ali pogoduju razvoju korova, štetočina i bolesti koje u mnogome poskupljuju i otežavaju proizvodnju. Ova zima je bila hladnija i podsećala je na zime karakteristične za višegodišnji prosek na području Smederevske Palanke.

Usevi se nalaze u dobrom stanju, a zbog padavina koje su zabeležene prethodnih dana, deficit vlage iz dubljih slojeva prouzrokovan ekstremno visokim temperaturama i sušom tokom letnjih meseci, biće nadoknađen u dobroj meri.

Foto: Institu za povrtarstvo Smederevska Palanka/Atmosferske padavine u martu na području Smederevske Palanke

 

Kako je jesen bila topla, veliki broj korovskih vrsta je nikao zajedno sa gajenim usevom i pored primene zemljišnog herbicida na bazi aktivne supstance pendimetalin.

Specifičnost u proizvodnji mrkve, peršuna i paštrnka jeste ta da su ovo usevi koji izuzetno sporo i dugo niču, a do zatvaranja redova odnosno pojave cvetonosnog stabla prođe dosta vremena. Tokom ovog perioda, sva tri navedena useva su izuzetno osetljiva na prisustvo korova te je njihovo suzbijanje neophodno.

Suzbijanje korova u sva tri useva obavlja se tokom marta meseca, a kako je vreme u martu bilo nestabilno sa kolebanjima temperatura od -5⁰C do +25⁰C, primena herbicida nije bila moguća kako zbog efikasnosti istih tako i zbog potencijalnog oštećenja samog useva.

U narednom periodu, kada se stenku uslovi i kada temperature porastu pristupiće se primeni herbicida, ali i međurednoj kultivaciji useva.

Foto: Institu za povrtarstvo Smederevska Palanka/Izgled ogled postavljenog u Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka

U Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka su prethodne jeseni postavljeni ogledi ispitivanja efikasnosti i selektivnosti primene većeg broja herbicida kako zemljišnih tako i folijarnih. Usled povlačenja a.s. linuron sa tržišta, registrovanih preparata za suzbijanje širokolisnih korova je jako malo, pa je cilj ovih ogleda da se utvrdi mogućnost primene pa i same registracije pojedinih a.s. za te namene. U narednom periodu, nakon sušenja tla pristupiće se suzbijanju korova u usevima mrkve, peršuna i paštrnka.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

Sa porastom temperatura i sa najavljenim učestalim padavinama tokom aprila, intenziviraće se monitoring na prisustvo štetočina, a posebno na prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti kojima takvi uslovi posebno pogoduju.

Piše: Darko Jovanović, Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka