Agrar Srbije je devastiran, nije konkurentan na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto. Sve strategije do sada, koje je donosio gotovo svaki ministar poljoprivrede, a bilo ih je 13 samo od 2000. Godine, obećavale su čak i dvocifren godišnji rast. Uglavnom smo imali obrnuto. Bilo je i subvencija koje nisu donele očekivane rezultate. Primer su subvencije za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine kada je Državna revoizorska institucija utvrdila da je potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a da poboljšanja stanja u stočarstvu nema!
To znači da proizvodnja i dalje opada dva do tri odsto godišnje. Najbolji prikaz stanja upravo imamo sada. Stočari ne mogu da prodaju junad, ni u zemlji, a nema stručnjaka koji bi to uradili u svetu. Cena kilograma žive mere svinja je ispod svakog cenovnog nivoa i iznosi oko 135 dinara. A, proizvodnja nam je na nivou 1955. godine, pa u oborima ima tek oko 2,7 miliona tovljenika dok ih je pre dve i po dedcenije bilo je 5,4 miliona. Zato FAO upozorava Srbiju da će uskoro od nekadašnjeg izvoznika mesa postati zavisna od njegovo uvoza. Reforma agrarne politike kroz akciju, treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlja i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima.
Za promenu stanja na selu i poljoprivredi neophodna je politička volja, upornost i istrajnost. Srbiji je potrebna akcija u novoj strategiji. Za sada se zračak nade vidi u planiram akcijama Nacionalnog tima za preprod sela Srbije koju treba da sprovodi i Ministarstvo za brigu o selu. Ali, za oporavak je potrebno najmanje pola veka. Jer, više od pet decenija selo je bilo devastirano, Ništa se neće uraditi za jedan skraćeni ministarski mandat pa ni za nekoliko njih na potpunom oporavku. Sve mere treba da se istovremeno sprovode na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom niovu. To je prvi preduslov za zaustavljanje negativnih tendencija u ovoj oblasti. Ovo je od posebnog značaja za izjednačavanje regionalne nerazvijenosti koja je u odnosu 1:22!
Dakle, bitka za selo je bitka za Srbiju i znači,spsavanje sela je i spasavanje Srbije. Ta bitka za selo vodi se sa novom razvojnom filozofijom jer nema perspektivnog sela bez ambulanhte, doma kulture, obdaništa, igrališta, škole, crkve, pošte, internet mreže… Potrebi su i dobri regionalni, loklani i atarski putevi, ispravna voda za piće, kanalizaciona mreža. To sve treba uraditi da bi ljudi ostali na selu. Opstanmak sela zavisi od mladih – da li heće da osanu da žive u njemu, da li mlade devojke hoće da rađaju decu… Posebna pažnja mora se posvetiti svršenim učenicima srednjih poljoprivrednih škola, da oni ostaju na selu. Takvih mladih svake godine ima oko 2.500. Ako ostanu na selu biće to veliki uspeh jer su njihvoe porodice ugalvjnom na selu, imaju njive pa ne moraju da ih kupuju, dakle, samo da ostanu u selima i da proizvode hranu. Treba im omogućiti da to što proizvedeu da mogu da prodaju i naplate. Tu im pomažu zemljoradničke zadruge. A razlika između nekadašnjih i današnjih zadruga u Srbiji je u tome što se nekada u zadrugu unosila sva imovina – kuća, zemlja, traljktori, mehanizacija… Danas se unosi samo proizvod, dakle, novostvorena vrednost, da bi se prodala. Posebnu pažnju treba posvetiti malim proizvođačiam hrane, a mi takvih koji obrađuju do dva hektara imamo čak 217.623. Danas je najveći problem kako proizvode prodati i naplatiti. Trenutno u stajma imamo desetak hiljada juandi koja čekau kupce. Bilo bi dobro da se sad formriaju specijalizovane zemljoradničke zadruge koje bi se bavile izovzom. To bi bio prelazni period dok se ne stvore giganti za te poslvoe kao što su neakd bili ,,Geneks,“, ,,Progres“ i slične firme.
Mere za regionalni razvoj
Neophodno je preduzimati mere za ostvarivanje ciljeva i prioritetnih pravaca u regionalnom i celokupnom razvoju agrara Srbije su
Agrar Srbije za poslednje tri i po decenije imao je stopu rasta od samo 0,45 odsto. Od 2000. godine do danas vodilo ga je 13 ministara. Važeća Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine napisana je na 145 strana, delo je 200 naših eksperata u ovoj oblasti, a predviđa dve nerealne stope rasta. Jednu od 9,1 odsto, a drugu, blažu od 6,1 odsto godišnje. U prvoj godini primene pad je bio osam odsto, zatim u 2016. godini rast od osam odsto, pa u 2017. godini pad od oko 10,7 odsto kada je suša unišla trećinu agrarne poroizvodnje vredne oko 1,5 milijardi dolara. U 2018. godini rast je bio oko 17 osto, a u 2019. godini agar je bio jedina grana u Srbiji sa padom proizvodnje od 0,1 odsto.U 2020. godini, kada je korona vladala ovim prostorima, agrar je uz sve teškoće pokazao vitalnost, pa se procenjuje rast na oko pet odsto. Dao je doprinos da imamo dovoljno hrane za sebe, pa i izvoz, koji se procenjuje na oko tri milijarde dolara (u 2019. godini to je bilo 3,62 milijarde dolara). Dakle, ni prošle godine nije se radilo, niti se ostvarila validna strategija koja važi od 2014. do 2024 godine. Postojeća Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine je nerealna, netačna i zato neostvariva, kaže eks savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljko Lovre. Ona pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, pre svega, sa realnim podacima i pretpostavkama. U tome je potrebno koristiti realne podatke, sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva (ima ih oko 570.000), sa osloncem na sopstvene snage. Jer, „ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti“, a sada je već pet minuta do dvanaest za takvu akciju.
U zakon uneti 4.700 sela u Srbiji
Sela u kojima živi gotovo 40 odsto stanovništva Srbije nisu definisana u zakonu i zbog roga Ministarstvo za brigu o selu najavljuje da će predložiti Zakon o selu. Iniciraće se izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i to u delu teritorijalnih jedinica – gradova, opština i naseljenih mesta. Danas ima 4.700 naseljenih mesta, u stvari sela. Treba precizno definisati koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. Podsećanja radi, Srbija ima 145 opština, a susedne Hrvatska i Slovenija, koje su teritorijalno manje od Srbije, imaju čak 429 opština. Selu se moraju vratiti nadležnosti koje mu pripadaju.
Piše: Branislav Gulan, publicista i član Nacionalnog tima za preporod Srbije
NASTAVIĆE SE…