Kao i svake, tako i ove godine, stanovnici Srbije ribu najviše konzumiraju tokom posta. Nutricionisti poručuju da bi promena navika u ishrani u korist ribljeg mesa bila više nego poželjna jer je ono visoke nutritivne i biološko-dijetetske vrednosti, a na prvom mestu je vrednost njenih proteina i sadržaj zdravih masnih kiselina. Količina proteina u mesu riba varira od 12,8 odsto do 23 odsto, u zavisnosti od vrste. Morske ribe imaju malu prednost kada je sadržaj proteina u pitanju. Primera radi, jedna od riba sa visokim postotkom proteina, a nama dostupna, jeste skuša, sa 20,7 odsto proteina u svom sastavu.
ČITAJTE I: Maslačak leči mnoge bolesti
-Meso ribe takodje karakteriše i bogat sadržaj masnih kiselina, mnogo zdraviji od sastava ostalih mesa koja koristimo u ishrani. Riba obiluje polinezasićenim omega-3 masnim kiselinama koje imaju ulogu u mnogim vitalnim procesima u organizmu, od regulisanja krvnog pritiska i zgrušavanja krvi do jačanja imuniteta, a takodje i potencijalno visoko antiinflamatorno dejstvo. U mastima riba se nalaze i vitamini A i D, koji su deficitarni u mnogim drugim namirnicama. Od minerala, u sastavu ribe se u većim količinama nalaze fosfor i kalcijum, objašnjava nutricionistkinja Jovana Pejaković.
Ona objašnjava da nemaju sve vrste riba jednak značaj u ishrani ljudi ali, svakako je bolja opcija konzumirati bilo koju vrstu ribe nego je uopšte ne jesti. Neke ribe sadrže malo veći procenat masti ili proteina u odnosu na druge, takodje neke ribe sadrže veći procenat omega-3 masnih kiselina, kao npr. sivi tolstolobik, beli amur, jezerska pastrmka i losos. Varijacije postoje i u sadržaju vitamina i minerala u odnosu na vrstu i poreklo ribe, slatkovodne ili morske, ali je riba svakako jedna od najzdravijih opcija kada je u pitanju meso, bez obzira na vrstu. Za meso uglavnom važi pravilo – što manje masno to bolje, medjutim sa ribom to nije slučaj jer su masti iz ribe potpuno drugačijeg sastava od masti u ostalim mesima, te Pejakovićeva svojim pacijentima uglavnom savetuje „da se ne plaše masti iz ribe“.
Riblje meso donosi mnogobrojne benefite čovekom telu ali postavlja se pitanje kada ga treba uvrstiti u lanac ishrane dece.
-Najveća bojazan kod uvodjenja bilo koje nove namirnice u ishranu bebe jeste alergijska reakcija. S obzirom na to da je riba jedan od češćih alergena, ukoliko u porodičnoj anamnezi postoji alergija na ribu, treba sačekati do godinu dana starosti. Ukoliko alergijskih reakcija u porodici nije bilo, ribu možemo uvesti već sa 6+ meseci u ishranu, poručuje naša sagovornica.
Najbolje je, kako kaže, početi sa ribama koje imaju manje izražen miris i ukus kao npr. pastrmka ili oslić, a posle se postepeno mogu uvoditi sve vrste riba koje su nam dostupne, prvenstveno tuna, losos, sardele jer obiluju omega-3 masnim kiselinama. Riba je u ishrani male dece bitna i zbog visokog sadržaja D vitamina koji je važan za pravilan razvoj i rast. Veoma su slične potrebe adolescenata i starije dece kada je riba u pitanju. U fazama razvoja su neophodni proteini, vitamin D, vitamin B koji se takodje nalazi u ribi u većim količinama, omega-3 masne kiseline, kaže naša sagovornica i dodaje da osim već navedenih zdravstvenih benefita ribe, zbog njenog sastava koji obiluje proteinima ova namirnica se u većim količinama preporučuje u ishrani sportista. Takodje, riba je veoma lako svarljva namirnica što može biti veoma važno ukoliko je vremenski raspon izmedju obroka i treninga mali pa je preporučljivo pojesi nešto što neće opteretiti digestivni trakt, a što će biti nutritivno i proteinski vredan obrok.
-Kada se govori o ribi u ishrani starije populacije važno je znati da su omega-3 masne kiseline koje ona sadrži, kiseline koje veoma povoljno utiču na kardiovaskularni sistem sa kojim ova starosna grupam često ima problema. Omega-3 masne kiseline u zidovima arterija inhibiraju upale koje utiču na stvaranje i rast plakova što smanjuje verovatnoću grupisanja trombocita u krvi i formiranje ugrušaka koji eventualno mogu izazvati infarkt.
Sem toga, omega-3 kiseline smanjuju količinu triglicerida i mogu potencijalno da utiču na smanjenje krvnog pritiska. Takodje zanimljiv je podatak da bi girice i papaline bile pogodne za stariju populaciju jer se jedu sa kostima i zbog toga su dobar izvor kalcijuma. Ali način njihove pripreme uglavnom podrazumeva prženje u dubokom ulju, koje apsolutno nije zdravo.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay i Unsplash