Proizvodne površine pod suncokretom, oko 50.000 hektara, imaju značajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji na terenu Srednjeg Banata. Pored agrotehničkih mera, tokom 2023. godine na prinos su značajno uticali vremenski uslovi.
Na pojedinim parcelama i lokalitetima koje su pogodile vremenske nepogode, jedva da je nešto useva ostalo za kombajniranje. Na takvim parcelama prinosi su, primera radi, bili do 400 kg /ha u Banatskom Višnjićevu, 1.100 kg /ha na imanju Zlatica. U Hetinu, gde je primenjena puna agrotehnika i zaštita i nije bilo posledica nevremena prinos je dostigao 3.700 kg/ha.
Vizelnim pregledima tokom vegetacije RC PIS Zrenjanin registrovao je u fazama intenzivnog porasata da su usevi suncokreta, pored gustog sklopa koji je kasnije za posledicu imao pojačan porast u visinu, imali i nedovoljno dubuko razvijen korenov sistem. Do ove pojave došlo je zbog obilnih padavina pa je izostalo stimulisanje korena u dubinu. U zoni porasta uglavnom je uvek bilo vlage, a posledica je smanjenje dužine glavnog korena koji treba da je izrazito žiličast.
Suncokret kojeg je pogodilo nevreme
Sve navedeno dovelo je do lomova stabljike ili izvaljivanja biljaka iz korena tokom olujnih vetrova, naročito pred kraj sazrevanja čemu su doprinele i otežane glavice.
Oplodnja i nalivenost zrna bili su vrlo dobri, kako u sredini glavice tako i na obodu u kategoriji razvijenosti od male do srednje. Naravno, sve navedeno vrlo je variralo zavisno od primenjene agrotehnike – vremena setve, dubine setve, unosa hraniva, preduzetih mera zaštite, osobina hibrida, lokaliteta.
Suncokret kojeg nije pogodilo nevreme
Zdravstveno stanje useva suncokreta je takođe zavisilo od svih pomenutih faktora. Na početku vegetacije dosta problema bio je sa štetočinama, naročito agresivne pojave stepskog popca (Asheta deserta), zbog čega je bilo i presejavanja površina. Takođe, zabeležena je vrlo invanzivna pojava zečeva, peščara (Opatrum sobulosum) u osetljivoj fazi klijanja i nicanja suncokreta, koja je dosta dugo trjala. Zbog posledica neodgovarajućih vremenskih uslova za rast i napredak, suncokret je dugo bio izložen aktivnosti ovih štetočina na početku vegetacije. Kasnije faze porasta lista,(BBCH 3-4) pratila je pojava plamenjače i vrlo izraženo naseljavanje vaši (Aphididae ) koje su dodatno zaustavljale usev u porastu.
Žetva suncokreta u Srednjem Banatu
Od faze butonizacije pa do faze sazrevanja suncokreta imali smo tokom 2023 .godine 159,6 l/m2 padavina, uz napred navedene nepogode, a za istu fenološku fazu u razvoju tokom 2022.godine na lokalitetu Krajišnik palo je svega 76 l/m2 kiše.
Na terenu Srednjeg Banata svake godine se sve veći broj proizvođača, shodno preporukama Prognozno izveštajne službe opredeljuje za primenu fungicida u suncokretu u cilju smanjivanja šteta koje prouzrokuju biljne bolesti.
Usevi suncokreta koji nisu ošećeni nevremenom dostigli su prinos i preko 3.700 kg/ha
Rezultati ocene lista, stable, vrata korena i glavice, koju je PIS obavio na netretiranim parcelama suncokreta na više lokaliteta gde je primenjena različita agrotehnika i sejani su različiti hibridi, su sledeći:
-Prouzrokovač crne pegavosti suncokreta(Phoma macdonaldi) od 14 do 19% biljaka,
-Prouzrokovač mrke pegavosti suncokreta Alternaria helianthi od 22 do 26%,
Navedene bolesti su, pored ostalog , doprinele da tokom vremenskih nepogoda dođe do jačeg oštećenja biljaka i gubitka prinosa – lomljenje i izvaljivanje stabljike, osipanje zrna i sl.
RC PIS Zrenjanin je u okviru sistema, zajedno sa Pokrajnskim centom za prognozu, tokom vegetacije pratio fenološke faze suncokreta i davao blagovremene preporuke proizvođačima suncokreta.
Piše: Dipl. ing zaštite bilja Snežana Parađenović RC PIS Zrenjanin
