Iz godine u godine broj utovljenih svinja opada, farmeri se žale na skupu stočnu hranu i niske otkupne cene uhranjenih životinja, te uvoz zamrznutog svinjskog mesa. Sve to su razlozi što sve više njih izlazi iz posla i zatvara farme. ČITAJTE I: Budimović: Muzno govedarstvo u krizi zbog pada broja grla, ne […]
Vojvodina može da uhrani do 16,5 miliona tovljenika Read More »
Posle cvetanja mnogih voćnih vrsta, aprilski mrazevi brinu voćare. Toplički voćari odavno zadimljavanjem podižu temperaturu u zasadima. Ima i onih koji to rade na savremeniji način – štetu sprečavaju orošavanjem površina pod voćem. ČITAJTE I: Mraz u vreme cvetanja: kako klimatske promene povećavaju rizike u voćarstvu u Srbiji Nebojša Ćurčić iz
Toplički voćari štetu od mrazeva sprečavaju orošavanjem Read More »
Toplo vreme, a zatim iznenada mraz. Ovaj poznati scenario koji je usled klimatskih promena sve češći, može drastično uticati na prinose, a dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava zašto se voćke razlikuju u osetljivosti, kao i kako ih zaštititi. Nakon nekoliko izrazito toplih dana u drugoj polovini marta, stiglo je naglo
Mraz u vreme cvetanja: kako klimatske promene povećavaju rizike u voćarstvu u Srbiji Read More »
ZZ „Agro-Klek“ funkcioniše u katastarskoj opštini Klek koja pripada gradu Zrenjaninu i ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hekatara obradive zemlje i oko 1.100 grla rogate stoke – trenutno je na muži 580 krava, a za ratarsko-stočarske poslove zaduženo je 75 radnika. Sa novim objektom, čiji završetak je
Direktor ZZ „Agro-Klek“ Radovan Bokić: Otvoreno o problemima mlečnog govedarstva Read More »
Kako bi rešila probleme u mlekarstvu, Vlada je za konditorsku industriju obezbedila 710 dinara za svaki kilogram mleka u prahu koji kupe od domaćih mlekara. Povećane su subvencije proizvođačima mleka, a krajem prošlog meseca uvedene su i zaštitne takse na uvoz mleka i sireva iz Evropske unije. Iz Brisela je ubrzo stigao zahtev da
Prelevmani odgovaraju proizvođačima, Brisel preti kontramerama na srpsko voće i povrće Read More »
Za normalan rast, razvoj i rodnost voćaka potrebna je optimalna snadbevenost zemljišta hranjivim elementima. Najznačajniji su azot, fosfor i kalijum (elementi koji „definišu prinos”). Kada se njihova dostupnost u zemljištu nalazi ispod optimalnog nivoa, dolazi do značajnog smanjenja prinosa voća. Zato su osnovnom agrohemijskom analizom zemljišta obuhvaćena ova tri elementa. ČITAJTE
Ishrana i đubrenje voćnjaka Read More »
„Svi zadrugari u svetu imaju zajednički problem- nedostatak povoljnih kredita na tržištu i nedostatak novca“. Ovo je rekao Ariel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza koji je svoju posetu Srbiji završio obilaskom dve vojvođanske zadruge – ZZ „Agroklek“ iz Kleka i „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja. Po struci veterinar, Guarko je posebno zadovoljstvo
Sa nedostatkom novca bore se sve zadruge u svetu Read More »
Istraživanja koja su urađena u Francuskoj govore da svi poljoprivredni proizvođači, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave, moraju da, na prvom mestu, vode računa o zdravlju zemljišta. O tome šta je zemljište izgubilo u protekle 3-4 decenije i kako sada da se poljoprivrednici ponašaju prema njemu, za Agroportal-znanje je moć govori dipl. inž.
Na prvom mestu je zdravlje zemljišta Read More »
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obaveštava zainteresovanu javnost da se otpočelo sa izradom teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Početak rada na izradi ovog Nacrta iniciralo je uvođenje savremenog softverskog rešenja eAgrar. Zakonodavni okvir za uvođenje softverskog rešenja eAgrar u oblasti vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava
Prošlogodišnja suša u Evropi, uključujući i Španiju, Holandiju i Poljsku, pa čak i daleke zemlje poput Azerbejdžana i Irana, koje su ozbiljni proizvođači luka, pokazala je da ove zemlje nisu bile dovoljno spremne za zalivanje ove povrtarske biljke. U uobičajenim uslovima u Španiji i Holandiji, zbog blizine okeana, uvek je ranijih godina bilo dovoljno
ZZ „Agrosoj“: Luk je sada tražena roba Read More »
