Klimatske promene, koje na žalost postaju sve brže, nepovoljnije i intenzivnije, prisutne su decenijama.
Akumulirane posledice nebrige o prirodi, maksimalno zanemarivanje prirodnih procesa i neracionalna eksploatacija dobara ozbiljno dovode u pitanje dalju proizvodnju hrane.
Osim pitanja kvaliteta proizvoda, zbog sve nižih prinosa suočeni smo na žalost i sa problemom motivisanosti za primarnu proizvodnju.
ČITAJTE I: Posledice pregrađivanja Crnog Timoka i uticaj na podzemne vode i poljoprivredu
Generalno, pred nama je veliki izazov održati proizvodnju, obezbediti kontinuitet kada je već evidentno da imamo problem sa kvantitetom i kvalitetom.
Tekuća godina je u agrometeorološkom smislu jako teška i nepovoljna.
Odsustvo padavina, visoke temperature vazduha, toplotni udari, jaki pljuskovi, grad, požari… Kako rešiti sve faktore jer su se upravo sve ove pojave smenjivale u proizvodnoj 2025. godini i to u kratkom delu godine, reklo bi se baš onda kada su fenofaze gajenih biljaka bile kritične u potrebama i uslovima za iole solidne rezultate.
Ni sva primenjena agrotehnika ni vrhunska selekcija ne mogu nadmašiti snagu prirodnih pojava odnosno prirodnih nepogoda. Donekle se mogu ublažiti efekti ali svakako nedovoljno i ne kao trajna i dugoročna rešenja.
Akumulacija vode nije održana ni tokom zimskih meseci. U prolećni deo godine ušlo se sa jako malim rezervama nakon čega veoma naglo nastupa i period visokih temperatura, koje počinju već krajem maja i nastavljaju se gotovo svakodnevno sa vrednostima iznad 30 pa i 40 stepeni.
Kod strnih žita postignuti su solidni rezultati, iako jako varijbilni, u proseku su ipak koliko- toliko zadovoljavajući.
Nažalost, jare kulture su na najvećem delu zasejanih površina imale ekstremno nepovoljne uslove tokom vegetacije.
Najveće posledice su se odrazile na kukuruzu. Pored kompletno primenjene agrotehnike od obrade zemljišta, đubrenja, izbora hibrida, primene herbicida …evidentno je da već sada na više 30% površina neće biti zrna. Reč je o usevima koji su ,,na vreme,, upotrebljeni za pripremu stočne hrane.
Na preostalim zasejanim površinama usevi su u jako nepovoljnom stanju. Već sada se može proceniti da će prinosa biti na globalnom nivou minimalno 40% do 50% manje u odnosu na višegodišnji prosek.
Osim indirektnih mera koje se primenjuju i nedovoljne su, jedini pravi put za godine koje nam predstoje bila bi isključivo direktna mera – navodnjavanje. Nažalost suočeni smo i sa nedostatkom vode u akumulacijama, vodotokovi su redukovani.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Dalji pravci prilagođavanja klimatskim promenama najverovatnije vode ka izboru i širenju novih biljnih vrsta koje su za sada malo zastupljene ili ih nema na našim oranicama.
Piše: Suzana Nešković, PSSS Kragujevac doo