Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije pozvala je ministarsku poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenu Tanasković ali i sve nosioce vlasti u zemlji, kao i stručnu javnost, da odgovore na pitanje dokle se stiglo sa primenom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kako navode, 12. avgusta 2023. biće tačno devet godina od kako je ova strategija zvanično počela da se primenjuje, ali poljoprivreda još nije osetila benefite.
ČITAJTE I: Žetveni dan 2023: Donosi li ovogodišnja žetva radost
Povodom izjave ministarke da je država tu da stvara ambijent, poljoprivrednici okupljeni u Inicijativi kažu da je to apsolutno tačno!
Oni konstatuju da Republika Srbija ima Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine objavljenu u „Službenom glasniku RS“, broj 85 od 12. avgusta 2014.
Citirajući deo Strategije navode da u ovom dokumentu, između ostalog, piše:
2.4.5. Tržišni i finansijski subjekti
*Sistem javnih skladišta i zaloga* je izuzetno nerazvijen. Broj sertifikovanih javnih skladišta je izuzetno mali i regionalno nepovoljno raspoređen, što dodatno otežava afirmaciju sistema javnih skladišta i zaloga. Veliki broj poslovnih banaka nije zainteresovan da zalog koristi kao sredstvo obezbeđenja, jer nema sigurnost u takvim poslovima. Sistem javnih skladišta bi trebalo da poveća nivo sigurnosti skladištenja robe, pre svega, primarnih poljoprivrednih proizvoda, njihovog razvrstavanja po kvalitetnim kategorijama i omogućavanje vlasnicima robnih zapisa da korišćenjem te hartije kao kolaterala imaju bolji pristup tržištu kapitala, odnosno kreditima.
*Donošenjem zakona kojim se uređuje oblast robnih berzi* stvoriće se okvir za funkcionisanje robnih berzi kojim bi se kreiralo terminsko tržište tzv. „robnih derivata”, a što bi omogućilo tržišnim učesnicima da se svojom tržišnom strategijom zaštite od rizika naglih cenovnih promena. Na taj način poljoprivredni proizvođači bi se štitili od efekata pada cene, a prerađivači od naglih cenovnih skokova.
*Republička direkcija za robne rezerve* bi prema modelu organizacije tog tipa u zemljama razvijene tržišne ekonomije trebalo da zadrži funkciju očuvanja strateškog nivoa zaliha strateških roba, a da sa druge strane instalira sistem koji treba da joj omogući efikasnu tržišnu intervenciju, kada je to u funkciji zaštite tržišta.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Izvori finansiranja poljoprivrednog sektora su poljoprivredni budžet, poslovne banke, davaoci lizinga i razvojni fondovi (državni, pokrajinski i opštinski). Ovi izvori, međutim, nisu dovoljni da odgovore potrebama poljoprivrednog sektora za finansijskim sredstvima. Neiskorišćeni potencijal za pribavljanje finansijskih sredstava za podizanje investicionih kapaciteta poljoprivrednih gazdinstava jeste tržište kapitala.
Mogućnosti koje nudi ovakav vid jačanja finansijskih mogućnosti su, pre svega, pribavljanje nedostajućeg kapitala kroz instrument dokapitalizacije putem emisije akcija, odnosno putem IPO na primarnom tržištu preko organizovanog berzanskog tržišta. Ovaj vid dodatnog prikupljanja sredstava je opšte prihvaćen model u zemljama sa razvijenim tržištem kapitala. Nažalost, velika nelikvidnost našeg finansijskog tržišta u velikoj meri je sprečila ovakav, inače, vrlo efikasan i jeftin model pribavljanja sredstava. Finansijske organizacije specijalizovane za podršku merama poljoprivredne i ruralne politike obuhvaćenih nacionalnim programima nisu uspostavljene.
Pa evo pitamo DOKLE SE STIGLO? – navodi se u saopštenju.
Izvor: Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije
Foto: Agroportal.rs i Pixabay