Na veliku radost ljubitelja trešanja ovo voće iz domaće proizvodnje, za razliku od prošle godine, već se može kupiti na pijacama i u piljarnicama po ceni od oko 500 dinara za kilogram dok se proizvođačima plaća 2 evra.
ČITAJTE I: Šmek komerc ima zdravija rešenja za izazove u poljoprivredi
ČITAJTE I: Vojvodina: 435 miliona dinara za novu mehanizaciju i opremu u poljoprivredi
ČITAJTE I: AgAR – neumorni radnik u voćnjaku i vinogradu
To su ranije sorte svetlije boje, a berba onih krupnih bordo plodova predstoji. Predstoji i odgovor na pitanja da li zasade treba proširivati ili se zadržati na postojećim površinama, mogu li proizvođači naplatiti svoj rad, trud i ulaganja i šta raditi sa plodovima ukoliko se ne prodaju.
Odgovore na sva ova pitanja ima dr Zoran Keserović, naš renomirani stručnjak za voćarstvo sa međunarodnom reputacijom.
On objašnjava za Agroportal.rs da smo prošle godine kod svih voćnih vrsta imali smanjenje proizvodnje zbog pojave poznih prolećnih mrazeva u kombinaciji adventivnog i radijacijonog mraza. Zbog toga je u poslednjih 15 godina zabeležen najmanji rod u Srbiji, koji je iznosio svega 1.050.000 tona.
Prognoza se obistinila – velika rodnost trešnje
S’ obzirom na to da je prologodišnji rod bio znatno manji, ove godine sve voćne vrste su se dobro pripremile. U vreme obrazovanja pupoljaka u 2025. godini bili su idealni uslovi za pripremu. Na početku godine dr Zoran Kesrović prognozirao je, na osnovu potencijalne rodnosti, da ako se ne pojave pozni prolećni mrazevi, ova godina može da bude jedna od rodnijih u poslednje dve decenije, možda da se svrsta među tri najrodnije godine. Imali smo male štete od grada ali beznačajne kod trešnje. Njen razvoj već je bio odmakao kada je nastupio period sa mrazom u dugoj dekadi aprila. Posebno je bio opasan mraz krajem aprila i početkom maja, tako da su trešnje izbegle izmezavanje.
-Rodnost je velika i moja je procena da možda u Srbiji, ovo bude jedna od najrodnijih godina u istorijii naše zemlje, kada govorimo o trešnji. Podignuto je dosta savremnih zasada trešnje, poput onih u EU. Ali, kada se u obzir uzme činjenica da imamo kvalitetnija zemnjišta, mi možemo da postignemo i veće prinose. Ispitivao sam oko 30 sorti trešnje i pokazalo se da neke sorte mogu da rode 8-10 tona, ali ima i onih čiji rod je15-18 tona. Važno je da se u narednom periodu, a u odnosu iskustva koje imamo, u područjima gde se često pajavljuju pozni prolećni mrazevi, gaje sorte koje su otpornije na niske temperature. Na osnovu mog izpitivanja to su sorte Karmen, Regina, Karina i Iskina, objašnjava Keserović.
To su, kako kaže, 4 sorte koje su otpornije na nizke temperature. Svaka epoha sazrevanja može dati dobar kvalitet, počev od prve nedelje zrenja, gde je Svitarijana neprikosnovena, posle toga ide Burlat, zatim Svit Gabrijel, kajsnije Vanda, zatim sorta Karmen, koja je izuzeto dobra i na Magrivi, ali takođe i na Gizeli 5 i 6. Sorta Regina jako dobro se uklopila u naše agroekološke uslove. Sorte Scisstefano i Kordija naš sagovornik preporučuje za uslove bez pojave pozih prolećnih mrazeva.
Ove godine plaća se kvalitet trešnje
-Mislim da će kvalitet ove godine imati svoju cenu. Možda je ova godina test. Da vidimo šta će se desiti, koliko je sad Evropska unija zainteresovana za kupovinu trešnje iz Srbije, da li treba da se zadržimo sada na ovim površinama koje imamo ili ćemo i dalje investirati. Ima interesovannja, ali još uvek nema ugovorenih većih isporuka trešnje. Sad tek stižu ranije sorte kao što je Burlat, Swet Aryana, uskoro će se brati i Karmen. U Srbiji najviše ima, u trećoj i četvrtoj nedelji sazrevanja, sorte Kordija, zastupljena je i sorta Regina. Dobro je da imamo savremnih zasada u kojima se sadnice nalaze na rastorijanju 4 x 1,5 metar i koji imaju protivgradne meže i sisteme za zaštitu od mraza, poručuje Keserović.
On naglašava da sada imamo dosta izrađenih hladnjača, hidrokulera za rashlađivanje trešnje i kalibratora.
Hektar trešnjika može se podići i za 4.000 evra
Oni proizvođači koji nemaju mogućnosti da investiraju u velike zasade trešnje, mogu to da učine i sa 3,5 do 4.000 evra.
To je uradio i Zvonko Hnatko, voćar čiji zasadi se nalaze u šidskom selu Bikić do. On je zasadio 800 stabala trešnje po hektaru, rastojanje je 4 puta 2 metra. Takvo podizanje trešnjika nije skupo. Prosečna zarada za 4-5 godina, tokom kojih trešnje rode nekada manje, nekad više, je oko 4,5 do 5.000 evra.
Zaradu proizvođačima donosi cena od 2 evra
Neki proizvođači, što stručnjaci i savetuju, ove godine morali su da prorede trešnje, da bi dobili što bolji kvalitet. A na kvalitet upravo i treba ciljati.
-Ako bi proizvuđači u otkupu trešnje dobili 2 evra za kilogram, oni moraju da budu zadovoljni. Primera radi, ko ima rod od 10 do 12 tona po hektaru, to je 24.000 evra. Kada se odbiju troškovi sa berbom zaradi se 7-8.000, a negde i do 10.000 evra po hektaru, o računici kaže dr Zoran Keserović.
Bez savremene tehnologije nema ni kvaliteta
On podseća da pored jabuke i borovnice, gde je uvedena vrhunska tehnologija, trešnja je sigurno jedna od voćnih vrsta gde smo najviše napredvali kada je u pitanju savremena tehnologija proizvodnje voća.
-Na kraju ove sezone znaćemo da li treba proširivati površene pod trešnjom ili ne. Obično se otkupljivači jave pred berbu kada dospevaju glavne sorte. Oni proizvodjači koji nemaju kvalitet, čije trešnje su jako sitne, ne mogu očekivati neku značajniju zaradu. Ali, oni koji dosta ulože, ne samo kada su u pitanju gusti zasadi, imaju i rod i kvalitet. Mnogo je stresnih uslova prilikom proizvodnje, počev od variranja temperature u rasponu od 4-5 do 30 stepeni. Zbog toga se moraju koristiti aminokisene, alge, a postoji dosta preparata koji utiču na smanjenje stresnih slučajeva, poruka je ovog eminentnog stručnjaka.
Njegova poruka je snažna – mora se pratiti savremena tehnologija jer osnovni preduslov za dobar marketing je kvalitet.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Trešnja može biti i u soku, kompotu, sušiti se i liofilizovati
-Nadam se da svi oni koji imaju kvalitet neće imati problema. Ali, moraju malo i proizvođači razmišljati. Ako ne ide trešnja, može se trešnja preraditi recimo u sok. Pio sam sok od trešnje u ZZ Karavukovo i on je fantastičan. Recimo, ljudi ne razmišljaju da ako može višnja da se suši, može i trešnja. Koristi se za pravljenje kompota, a ono što sigurno nedostaje je liofilizacija, koja bi bila rešenje ukoliko se plodovi trešnje ne pradaju, kaže za kraj ovog razgovora dr Zoran Keserović.
A mi ćemo samo dodati da nedostaje i radna snaga, iz godine u godinu sve više.
Piše: Jasna Bajšanski