Dronovi za multispektralno snimanje teže od 249 grama pa naviše i oni mogu da se upotrebljavaju u kombinaciji s agrodronovima koji služe za aplikaciju pesticida, mineralnih đubriva i za snimanje parcele kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje useva.
Po rečima Lazara Turšijana, stručnjaka za preciznu poljoprivredu, na osnovu snimaka mogu da se kreiraju mape useva pomoću kojih se rade tretmani, odnosno variabilne aplikacije imputa.
ČITAJTE I: Investirati udruženo, smanjiti troškove proizvodnje upotrebom savremene mehanizacije
-Na taj način ostvaruje se ušteda resursa, a na određenom delu parcele usevima se daje tačno ono što im je potrebno. Konkretno,mi utvrdimo zone, na osnovu tih zona kreiramo mapu i na osnovu te mape sa agrodronom možemo da primenimo impute, objašnjava Turšijan.
Rukovaoce su dužni da obuče prodavci dronova
Podrazumeva se da je za rukovanje dronom potrebna obuka, a kako kaže naš sagovornik, na prvom mestu su volja i želja da sam korisnik, odnosno operater besplotne letelice koristi dron. Nakon toga je bitno da postoji stručna obuka od strane distributera, odnosno prodavca tog drona koji i vrši obuku.
-Sama obuka uglavnom traje tri do četiri dana. Ima teorijski deo koji podrazumeva sticanje znanja o samom softveru, odnosno samoj aplikaciji za upravljanje dronom, planiranju putanje, podešavanju određenih parametara za samu aplikaciju – kolika će biti norma tretiranja, koliko ćemo litara po hektaru koristiti ako je reč o apliciranju pesticida odnosno koliko kilograma po hektaru ako pričemo o apliciranju mineralnih hraniva, objašnjava Turšijan.
To su, kako kaže, teorijske stvari koje prvo moraju da se prođu na samoj obuci, na kojoj se pristupa upoznavanju sa samom letelicom jer postoje različiti proizvođači kako u svetu poljoprivredne mehanizacije tako i dronova. Nakon toga sledi praktičan deo obuke, gde korisnici trebaju da primene sve što su odslušali tokom teorijskog dela, i praktično, gde oni sami treba da znaju kako da isplaniraju posao kada dođu na parcelu određenog geometriskog oblika, da znaju sami kako da isplaniraju tu svoju putanju, odnosno misiju, sa koje strane parcele da započnu let, gde treba da im budu stacionirani resursi, gde će biti punjenje, gde će biti agregat za dopunu samih baterija, i nakon toga sam korisnik bi trebao da bude spreman za samostalno obavljanje ovog posla.
Za sada su dronovi najefikasniji u ratarstvu
Na pitanje u kojim granama poljoprivrede su dronovi najprimenljiviji, naš sagovornik kaže generalno u svim granama. Za sada je na prom mestu ratarstvo.
– Dronovi polako pokušavaju da uđu i u voćarsku proizvodnju, ali po meni, u voćarstvu ipak nemaju toliko primenu jer znamo da su norme tretiranja u voćarstvu sa klasičnim orošivačima i do hiljadu litara po hektaru, dok sa dronovima idemo sa nekih 25 do 30 litara. Tako da treba to sve ispitati, kako i da li zaista dron može da odradi isto, identično, kao i savremena, odnosno, konvencijalna mehanizacija, objašnjava Turšijan.
On naglašava da se trenutno dron najbolje pokazao u ratarskoj proizvodnji. Ovu tvrdnju je praktično objasnio na usevima iz prošle proizvodne godine koja je bila specifična zbog velike količine padavina na početku godine.
-Znamo da kada imamo veliku količinu padavina, otežani su uslovi za ulazak u parcele sa redovnom, odnosno konvencijalnom mehanizacijom, traktorima i prskalicama. U tom momentu dronovi su odigrali ključnu ulogu, jer se moglo u pravom momentu odreagovati i odraditi zaštita i prihrana useva kada je to bilo zaista potrebno. Dronovi su imali primenu i u pšenici i u uljanoj repici. Koristili su se i u fungicijnim tretmanima, objašnjava naš sagovornik.
Registracija pesticida za dronove: Prvo EU, pa onda Srbija
Jedina stvar je, kako on kaže, znati kada i kako reagovati, a druga stvar je imati preparate sa kojima se može reagovati.
– Kod nas to još uvek to nije zakonski regulisano, jer nemamo registrovane preparate za upotrebu iz vazduhoplova, ali, po svemu sudeći, to će doći vrlo brzo. Vidim na terenu da sve više zaštitarskih kuća ide ka tome i da postoji ideja da se takvi preparati registruju, objasnio je Turšijan.
Precizna poljoprivreda, pa i nabavka dronova za poljoprivredu, uvrštena je i u IPARD program ali i kreditne linije koje je subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić rekao je da je za njih vladalo veliko interesovanje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Na pitanje kada se može očekivati pravilnik kojim će biti regulisana upotreba pesticida za dronove, Glamočić je rekao da tu imamo pomalo apsurdnu situaciju.
-Nije Srbija napravila propust već Evropska unija nije definisala tu oblast. Po tome ispada da svako sredstvo koje se koristi iz traktorke ili ručne prskalice mora posebno da se registruje da bi moglo da se koristi iz drone. Zemlje EU se dovijaju na razne načine, koriste dronove za oprašivanje, isto to će raditi i Srbija, kaže Glamočić.
On dodaje da će u međuvremenu biti urađena regulativa samo moramo malo pričekati na EU je nemožemo ići ispred njih.
Piše: Jasna Bajšanski