Faranovi iz Srpske Crnje „stali na svoje noge“ zahvaljujući plasteničkoj proizvodnji povrća -

Porodica Faranov iz Srpske Crnje jedina je u Vojvodini kojoj je Fondacija „Ana i Vlade Divac“ prošle godine donirala plastenik dimenzija 30×60 metara, odnosno površine 180 kvadratnih metara.

Prilikom posete Faranovima saznali smo, i videli, da je porodica uspela da se zahvaljujući plasteničkoj proizvodnji povrća ekonomski osnaži.

ČITAJTE I: Ilin: Imamo dovoljno sopstvenog bostana, a ne manjka ga ni za izvoz

Plastenička proizvodnja izuzetno je zahtevna ali za Živku Faranov ovaj posao, kako kaže, nije preterano težak i ako uvek ima da se radi. Njeno iskustvo je pozitivno.

Foto: Agroportal.rs/Živka
Faranov

-Jako sam zahvalna Fondaciji „Ana i Vlade Divac“ na dodeli ovog plastenika i mogu reći da se naš trud isplatio. Prošle godine, od septembra do januara, mi smo 13 puta rasađivali zelenu salatu i mladi luk. To je svojevrstan rekord. Mnogi kažu da je to nemoguće, a mi smo dokazali suprotno. Usledila je jednomesečna pauza. Zatim smo kupili seme paradajza i paprike i samo proizveli rasad. Manje količine rasada smo prodali, a ostale biljke smo posadili u plastenik, objašnjava naša sagovornica.

Tako su Faranovi proizveli ljutu papričicu, a u plasteniku se još uvek beru paradajz i crvena paprika „slonovo uvo“. Živka svoje povrće prodaje na maloj pijaci u Srpskoj Crnji, a značajan broj mušterija snabdeva se po principu „prodaja sa kućnog praga“.

Ova porodica nastoji da gotovo u potpunosti izbaci upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava tako da se za njihovu proizvodnju može reći da je gotovo biološka.

Foto: Agroportal.rs

-Zahtevno jeste, posebno zbog velikih vrućina. Da bi se nešto uradilo mora da se ustane rano jer već posle 9 sati zbog visoke temperature vazduha nemoguće je boraviti u plasteniku. Sve je zapravo u dobroj organizaciji. Suprug i ja se organizujemo i pravimo različite kombinacije posebno kada su u pitanju veći poslovi, kaže Živka Faranov.

Ona napominje da je povrtarski posao naučila od svojih roditelja, a od kada se udala proizvodnja povrća u bašti je nešto što se podrazumeva. Slobodno se može kazati da je ova mlada žena pronikla u sve povrtarske tajne.

Donirani plastenik Fondacije „Ana i Vlade Divac“ školuje tri đaka

Na pitanje da li može da se živi od jednog plastenika ove veličine, Živka je odgovorila potvrdno.

-Mi nismo želeli plastenik da bi se obogatili. Dovoljno nam je da imamo novca da zadovoljimo dečije potrebe – poput plaćanja užine u školi i kupovine školskog pribora za naša tri đaka. Nama je to sasvim dovoljno, skromno kaže Živka.

Ona objašnjava da je priča o plasteniku počela marta prošle godine kada je iz opštine Nova Crnja dobila informaciju da je otvoren konkurs Fondacije „Ana i Vlade Divac“. Tada joj je i rečeno koju dokumentaciju treba da pripremi što je i učinila. Samo mesec dana kasnije usledio je poziv u kojem joj je rečeno da je prošla konkurs. Živka kaže da je ovu informaciju primila sa nevericom.

-Međutim, kada su nas juna pozvali ljudi iz firme koja je donirala plastenik shvatila sam da neverici nema mesta. Dogovorili smo se da plastenik donesu avgusta jer je na mestu na kojem se sada nalazi bilo useva. Kada je plastenik dospeo u dvorište moja i sreća moje porodice bila je neopisiva. Ja sam kod kuće, samo je suprug zaposlen i imamo troje dece tako da nam je svaki dinar dobro došao, kaže Faranovićeva.

Po njenim rečima plastenik sa sistemom za navodnjavanje postavljen je za dva dana. Nije prošlo ni punih mesec dana u njemu je započeta i prva proizvodnja zelene salate, luka i rotkvica.

-Sve je krenulo jako dobro i više me nije bolela glava da li ću imati dovoljno novca za sve ono što je deci potrebno, priča naša sagovornica.

Živki u ovom poslu pomaže porodica pa i sedmogodišnji Nikola koji, pomalo stidljivo kaže, da najviše voli da bere paradajz koji mu je pored krastavaca, omiljeno povrće te da će i on kada poraste biti povrtar.

Plastenik je okružen voćem. Dobro su rodile šljive, kruške i jabuke. Naša domaćica ono što se ne pojede prerđuje i pravi pekmez. Od plodova koji otpadnu pravi se domaća rakija i sve to za sopstvene potrebe.

Lokalni fondovi za beskamatne poljoprivredne kredite

Inspirisana uspehom pilot projekta u okviru kog je uz podršku LDSC donirano četiri plastenika ugroženim višečlanim porodicama u Novom Pazaru, Novoj Crnji, Obrenovcu i Čačku, Fondacija „Ana i Vlade Divac“ je potpisala ugovore sa pet lokalnih samouprava u vrednosti od 25 miliona dinara za razvoj plasteničke proizvodnje.

Ova fondacija je 2020. godine uz podršku USAID-a, preko projekta „Velika mala privreda“ koji u Srbiji sprovodi ACDI/VOCA, pokrenula inicijativu za osnivanje lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede. Cilj je da pomogne poljoprivrednicima da po povoljnim uslovima dolaze do beskamatnih pozajmica i brzo realizuju investicije u proizvodnju. U saradnji sa lokalnim samoupravama i regionalnim razvojnim agencijama do sada je osnovano 14 lokalnih fondova i obezbeđena inicijalna podsticajna sredstva za poljoprivredne proizvođače.

Od osnivanja Fondacije, podržane su porodice u više od 50 opština širom Srbije, koje su kao podršku dobijale domaće životinje, sadni materijal, plastenike, priključnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje i drugo.

Tokom 2023. godine osnovana su četiri nova fonda u Novom Pazaru, Vlasotincu, Novoj Crnji i Velikoj Plani u ukupnoj vrednosti od 15,7 miliona dinara i time podržano 55 malih poljoprivrednih gazdinstava.

– Prošle godine smo imali bekamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva, konkurisalo je 10 gazdinstava za beskamatni kredit do 300.000 dinara. Poljoprivrednici su u obavezi da ovaj novac vrate u naredne tri godine. Povraćena sredstva se zatim koriste za bezkamatne pozajmice drugim poljoprivrednicima, objašnjava Dragan Daničić, predsednik opštine Nova Crnja.

On dodaje da ovime mali poljoprivredni proizvođači unapređuju svoje poslovanje, ostvaruju veće prinose i obezbeđuju bolje uslove života za svoje porodice.

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook

Doniranje plastenika nastaviti i narednih godina

-Sa predstavnicima fondacije razgovarali smo o tome da u narednih nekoliko godina zajednički radimo na javnom pozivu za dodelu plastenika jer smatramo da, i ako se većina poljoprivrednika u našoj lokalnoj samoupravi bavi ratarstvom, treba da ulažemo i u voćarstvo i povrtarstvo. Smatramo da je to budućnost i da ljudi trebaju da se više bave intenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom, kaže Daničić.

Prošle godine fondacija je donirala nameštaj za četiri obrazovne ustanove u Srbiji, a jedna od njih je i osnovna škola koja se nalazi na teritorji opštine Nova Crnja.

Piše: Jasna Bajšanski