Globalne cene prehrambenih proizvoda porasle su u martu, obeležavajući njihov deseti uzastopni mesečni rast, a rast su predvodile kotacije za biljna ulja i mlečne proizvode, izvestila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks FAO-cena hrane, koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama uobičajenog trgovanja prehrambene robe, u proseku je 118.5 poena u martu što je 2,1 odsto više nego u februaru i donosi najviši nivo od juna 2014. godine.
Trendovi su se razlikovali po vrstama roba. Porast u martu predvodio je FAO indeks cena biljnog ulja, koji je porastao za 8,0 odsto u odnosu na prethodni mesec, dostigavši skoro 10-godišnji maksimum, a cene sojine nafte naglo su porasle delom i zbog izgleda za čvrstu potražnju iz sektora biodizela.
FAO indeks cena mlečnih proizvoda popeo se za 3,9 odsto u odnosu na februar, a cene maslaca podstakle su donekle teške zalihe u Evropi povezane sa povećanom potražnjom u očekivanju oporavka sektora prehrambenih usluga. Cene mleka u prahu takođe su porasle, podržane povećanim uvozom u Aziju, posebno Kinu, zbog pada proizvodnje u Okeaniji i oskudne dostupnosti brodskih kontejnera u Evropi i Severnoj Americi.
FAO indeks cena mesa takođe je porastao, za 2,3 procenta u odnosu na februar, uz uvoz iz Kine i porast unutrašnje prodaje u Evropi uoči proslave uskršnjih praznika na čijoj osnovi su sve veće kotacije živine i svinjskog mesa. Cene goveđeg mesa ostale su stabilne, dok su cene ovčijeg mesa opadale jer je suvo vrijeme na Novom Zelandu dovelo do toga da farmeri prodaju životinje.
Suprotno tome, FAO indeks cena žitarica opao je za 1,8 procenata, ali je i dalje za 26,5 procenata veći nego u martu 2020. Izvozne cene pšenice najviše su opale, što odražava generalno dobre zalihe i povoljne proizvodne izglede za 2021 godinu. Cene kukuruza i pirinča takođe su pale, dok su cene sirka porasle.
FAO indeks cena šećera u mesecu je opao za 4,0 odsto, podstaknut izgledima za veliki izvoz iz Indije, ali je i dalje bio više od 30 odsto iznad nivoa iz prethodne godine.
Pozitivne perspektive useva žitarica 2021
FAO očekuje da će se svetska proizvodnja žitarica 2021. godine povećati treću godinu zaredom i povećao je svoju preliminarnu prognozu svetske proizvodnje pšenice na bolje nego što su ranije očekivani uslovi useva u nekoliko zemalja. Prognozira se da će globalna proizvodnja pšenice dostići novi maksimum od 785 miliona tona 2021. godine, što je 1,4 odsto više u odnosu na 2020. godinu, vođen verovatno oštrim skokom u većem delu Evrope i očekivanjima od rekordne žetve u Indiji.
Iznadprosečni prinosi se očekuju i kod kukuruza, rekordna berba očekuje se u Brazilu, a višegodišnji maksimum u Južnoj Africi, navodi FAO-ov Izveštaj o ponudi i potražnji žitarica , takođe objavljen danas.
Za trenutnu marketinšku sezonu 2020/21, globalna upotreba žitarica sada se predviđa na 2 777 miliona tona, što je za 2,4 procenta više nego prethodne godine, vođena uglavnom većim procenama upotrebe pšenice i ječma u hrani u Kini, gde se stočarski sektor oporavlja od afričke svinjske kuge.
Svetske zalihe žitarica na kraju 2021. godine predviđaju pad od 1,7 odsto sa početnih nivoa na 808 miliona tona. U kombinaciji sa prognozama korišćenja, predviđa se da će globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica za 2020/21 pasti na sedmogodišnji najniži nivo od 28,4 procenta.
FAO je takođe povećao svoju prognozu o svetskoj trgovini žitaricama tokom 2020/21 na 466 miliona tona, što je porast od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, podstaknut još bržom trgovinom grubih žitarica povezanom sa nivoom otkupa kukuruza bez presedana od strane Kine. Takođe se predviđa rast međunarodne trgovine za pirinač za 6 procenata na godišnjem nivou.
Foto: Pixabay