Proizvodnja organske maline u Rađevini značajno je smanjila rod i površine u poslednjih desetak godina, kaže Saša Nešić, diplomirani inženjer i stručnjak za proizvodnju i izvoz jagodičastog voća.
Prema Nešićevim rečima, oni koji upućuju voćare da gaje organsku malinu, u krupanjskom kraju, nisu im ni prijatelji, ni blagonakloni.
ČITAJTE I: U martu se očekuje prognoza moguće cene malina
Da je to dobro i isplativo, ističe ovaj proizvođač, hladnjačar i domaćin, „činili bi to malinari u ariljskom i ivanjičkom kraju“.
– Organska malina je tek 20 odsto skuplja od obične, ali je manje otporna, pa njeni zasadi višestruko manje traju i slabije daju rod, što nije dobro za malinara – kaže Nešić.
– Zato smo, recimo, u Rađevini u ovom delu zapadne Srbije svojevremeno imali oko pet hiljada tona maline, a sada se jedva skrpi oko hiljadu tona. Nije isto kada je rod pet ili 15 tona. Količina je važna, a berićet kod ove organske je mnogo manji, pa brzo dođe i vreme kada moraju da se menjaju zasadi. A, posebno što im otkupljivači traže i „dlaku u jajetu“, pa često, kako se kaže u narodu, „ćar pojede vajdu“ – objašnjava on.
Niko ne spori da je ta proizvodnja potrebna, ukazuje Nešić, ali nikako kao do sada, u tom obimu, da bude na štetu malinara, koji se, često, kad vide šta su uradili, „hvataju za glavu“.
– Što pre shvate biće im bolje – ističe Nešić, smatrajući da će početna cena maline, ove godine, biti od 350 do 400 dinara.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Važno je da se o voću vodi računa i primenjuje odgovarajuća agrotehnika i da biraju otkupljivače u koje imaju poverenje, a ne one koji su samo avanturisti u ovom poslu, dok se ne prihvate nekog drugog – za kraj zaključuje Nešić.
Izvor: Novosti