Niko nije očekivao da će se srpski domaćin od proizvodnje crvenog zlata ove godine obogatiti zahvaljujući rekordnoj ceni, zbog koje su mnogi poljoprivredni proizvođači postali pa čak i milioneri. Istorijska cena maline ove godine u Srbiji iznosila je od 400 do 420 dinara po kilogramu, dok je trenutna izvozna cena za inostrano tržište od 600 do 900 dinara, što je uslovilo da mnogi poljoprivrednici svoje malinjake prošire novim zasadima.
ČITAJTE I: Unaprediti kvalitet proizvodnje maline u Srbiji
-Cena maline ove godine bila je solidna, a sledeće prema najavama će biti značajno veća čak i do 800 dinara za jedan kilogram. Cene repro materijala drastično su skočile, mineralno đubrivo početkom godine bilo je od 30 do 70 dinara, sada je od 80 do 200 dinara, a najavljuje se i novi rast cena. Pri tome, biće mnogo manje roda maline sledeće godine, jer je suša zaustavila rast mladih lastara, koji je trebalo da rađaju naredne godine, kazao je za RINU, predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.
Na teritoriji Srbije pod malinom je registrovana površina od 24 000 hektara, ali, prema rečima predsednika Asocijacije malinara, de fakto je pod malinom oko 14 000 hektara. Prinos na nivou zemlje u 2021. godini iznosio je 70 000 tona.
-Usled suše na brojnim parcelama u Srbiji prinos je umesto 150 ili 200 kilograma po aru, prosečno bio tek 40 kilograma. Rod je bio sjajan tamo gde su postojali uslovi navodnjavanja, pa smo dostigli tih 70 000 tona, istakao je Radović.
On je dodao da se očekuje i rast cena kupine, koja je ove godine u otkupu bila od 350 do 420 dinara. Dobra cena kupine takođe je uslovljena nedostatkom prinosa u Čileu, Meksiku, i drugim velikim izvoznicima crnog zlata.
Sa druge strane veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.
-Godina je dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nema je i zato je jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake, rekao za RINU, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
Izvor: RINA / GZS
Foto: Pixabay