Sirak se koristi za proizvodnju sirupa, melase, pekarskih proizvoda, a tu se mora reći da je brašno oslobođeno glutena što je jako bitno kada se poredi sa zrnom pšenice i kukuruza, a iste je nutritivne vrednosti. Ova biljna kultura je izuzetna hrana za stoku, a koristi se i za proizvodnju biomase.
Sem toga, karakterišu ga otpornost, ekonomičnost i stabilni rezultati.
ČITAJTE I: PepsiCo prelazi na REGENERATIVNE prakse!
Ovo su razlozi zbog kojih je u Novom Sadu orgaizovana Prva Lidea konferencija „Sirak – kultura budućnosti“ kojoj je prisistvovalo blizu 250 poljoprivrednika i stručnjaka.
Sirak ne poznaje aflatoksin
Milan Bogunović iz Banatskog Karađorđeva ove godine je sejao sirak i, kako kaže, značajno bolje se pokazao od kukuruza prevashodno jer je rod kukuruza u Srednjobanatskom okrugu bio gotovo na nivou statističke greške – 500 kilograma po hektaru, pa čak i manje, dok je ostvaren prinos sirka bio 3 tone.
-Kada je sirak dočekao kišu, on je retrovegetirao, razvili su se dodatni klasovi što je povećalo rod. Ja sam 1. juna presejao sirak, a to znači da je setva urađena u optimalnom roku prinos bi bio daleko bolji. Sem toga, jednu njivu sam navodnjavao i tu sam požnjeo 41 metar po katastarskom jutru. Na njivi koja nije navodnjavana rod je bio 26 metara po katastarskom jutru. Kod sirka nema aflatoksina i plus kabasti deo ostaje za ishranu stoke što je mnogo bolje od silaže kukuruza. Kada se sirak balira on je zelen dok je stabljika kukuruza žuta, podelio je svoja iskustva Bogunović.
Milan je po obrazovanju veterinar pa je i iz tog ugla rasvetlio značaj sirka. On je naglasio da u mlekarstvu imamo velike probeleme sa aflatoksinom kada se kukuruz koristi kao hrana za stoku. Sa sirkom tih problema nema.
-Problem je druge prirode. Nemamo povraćaja za seme sirka. Ova biljka nije prepoznata u tom sistemu, a nama je on možda slamka spasa. Situacja u ratarstvu je očajna. Već sada smo u deficitu vlage. Ova sezona nam je u startu neizvesna. Žita lepo zelene ali ispod nema nikakvih zaliha vlage, rekao je on.
Na pitanje ko će da otkupi sirak kada se njegova proizvodnja poveća, Milan je rekao da će se to morati regulisati jer nećemo imati kukuruza. Sem toga sirak ima 9% proteina što je 2% više nego kod kukuruza. Jednom rečju, biljka sirka je izdržljivija i može manje da se đubri.
-Zbog suše smo primorani da promenimo tehnologiju đubrenja. Treba naglasiti da kada se balira kukuruzovina ima mnogo otpada. Stabljika sirka je mnogo tanja tako da ga goveda u potpunosti pojedu dok kod ovaca ima minimalnog otpada, objasnio je Milan.
Klimatske promene diskvalifikuju kukuruz i uvode sirak na velika vrata
Na pitanje zbog čega je ova konferencija posvećena baš ovoj biljnoj kulturi Branislav Savić, nacionalni menadžer prodaje Lidea za Srbiju i region je rekao da se o sirku kao alternativnoj kulturi govori jer su klimatske promene o kojima pričamo poslednjih dvadesetak godina, a koje smo posebno osetili u poslednjih nekoliko godina, pogotovo ratari u određenim delovima Srbije, neke kulture učinile nerentabilnim, tu se prevashodno misli na kukuruz.
-Sirak se tu pojavljuje kao kultura koja može da ublaži negativne posledice klimatskih promena jer mnogo bolje toleriše stresne uslove, visoke temperature, nedostatak vode. Sem toga, nema mikotoksina pa sve više postaje zanimljiva poljoprivrednicima ali i otkupljivačima i prerađivačima. Srbiji u ovom momentu još uvek nedostaje razvijeno tržište. Poenta ovog skupa nije samo promocija Lidea semena već je to povezivanje primarnih proizvođača, prerađivača, fabrika stočne hrane, distributera, da se bolje upoznaju, naprave bolje konekcije kako bi ta proizvodnja zaživela. Benefit ćemo imati svi u ovom lancu, rekao je Savić.
Po njegovim rečima, uslovi za proizvodnju sirka u Srbiji su odlični. U solidnim uslovima može da se ostvari prinos od 10-11 tona po hektaru. U slučaju jako stresnih uslova poput lošeg tipa zemljišta i nedostatka padavina, sirak daje mnogo bolji prinos u poređenju sa kukuruzom. Kao primer može se navesti ova godina u kojoj je prinos kukuruza bio izrazito loš, svega jedna tona po hektaru, rod sirka je dostizao 3-5 tona.
Ako se priča o alternativnim biljnim kulturama semenska kuća Lidea trenutno pored sirka tržištu nudi leguminoze poput deteline, a u procesu registracije su leblebija i sočivo.
-Sudeći po prognozama koje se odnose na klimatske promene u budućnosti će ove altenativne kulture morati da budu više zastupljene na našim poljima. Lidea u svom portfoliju ima više od 25 hibrida sirka i svake godine se registruju novi. Među njima se nalaze oni za proizvodnju crvenog i belog zrna, oni koji su prilagođeni za silažu, a među njima je tzv. BMR sirak koji ima manji sadržaj lignina u svojim listovima što mu automatski daje prednost u ishrani životinja, posebno mlečnih krava jer je lakše svarljiv, a tu je i sirak za proizvodnju biogasa, naglasio je Branislav Savić.
Manje imputa, jeftinija proizvodnja
Prof. dr Ljubiša Kolarić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu objasnio je da sirak kao ratarska kultura budućnosti ima 30% manje imputa nego kukuruz. U tom smislu je mnogo isplativiji, a kao autput može da se upotrebljava u hlebno-pekarskoj industriji, a najviše kao stočna hrana. Dakle, ulaganja u proizvodnju sirka daleko su manja, pa je za poljoprivredne proizvođače on mnogo bolja kategorija.
Površine pod sirkom, što za zrno, što za biomasu i silažu, iz godine u godinu se povećavaju. Očekivanja su da se njegova proizvodnja sa 2.000-3.000 hektara na proleće proširi na 5.000 hektara. Trenutno je obim proizvodnje od 8.000 – 10.000 tona zrna.
-Agrotehnika je veoma slična kao kod kukuruza. Za naše područje sirak je biljka koja mnogo bolje podnosi sušu od kukuruza. Problem divljeg sirka kod nas mora se rešiti van useva gajenog sirka bilo da je reč o proizvodnji zrna ili biomase. To znači da divlji sirak treba suzbijati na samom ugaru ili u predusevu. Preparati koji mogu da se upotrebe u usevu sirka su limitirani. Njegovo prisustvo u usevima koji se seju nakon njega je lako rešivo, objasnio je Kolarić.
Bitno pitanje poljoprivrednika bilo je i da li će se njiva „zaprljati“ setvom sirka jer znaju koliko je u okopavinama teško iskoreniti divlji sirak.
Prof. dr Ljubiša Kolarić je rekao da se to neće dogoditi jer se kod gajenog sirka primenjuju različiti sistemi obrade od provociranja do iznurivanja svih ostalih korova, pa i samog sirka, tako da sa stručnog aspekta ne postoje problemi koji mogu da naprave određene reperkusije u narednim godinama.
Važno je znati odakle početi
Poseldnjih godina Banat je posebno pogođen sušom pa je Dejan Šuša, mladi poljoprivrednik iz Vojvoda Stepe došao na konferenciju semeneske kuće Lidea kako bi stekao nova znanja o proizvodnji sirka.
– Naše porodično gazdinstvo planira da u plodored uvrsti neke alternativne biljne kulture poput sirka. Njegove potrebe za vlagom su manje. Ova konferencija nam je veoma značajna jer nam je dala uvid odakle da počnemo. Zemljište u Banatu bogato je osnovnim mineralima tako da kod proizvodnje sirka ne bi trebalo da bude nekih velikih problema. Čak bi sa manjom upotrebom mineralnih đubriva mogli da dođemo do visokih prinosa, rekao je Šuša.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Kroz predavanja, panel diskusije i razmene praktičnih iskustava sa terena konferencija „Sirak – kultura budućnosti“ dala je odgovore na sva pitanja koja su poljoprivrednici imali i rešila mnoge nedoumice. Svi su izgledi da će setva sirka, iz opravdanih razloga, dosegnuti gore pomenutih 5.000 hektara.
Piše: Jasna Bajšanski
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD
