Proizvodnja lubenice i dinje u Srbiji je konstantno na nivou oko 4.500 ha. Procena je da se pod bostanom ove godine nalazi 4.350 ha. To znači da je reč o tridesetogišnjem proseku.
Foto: Agroportal.rs
U zavisnosti od agroekoloških uslova i nivoa primenjenih tehnologija od lokaliteta do lokaliteta, ove godine imaćemo sasvim dovoljno sopstvenog bostana, a značajne količine biće izvezene i to ne samo u regionu već i šire. Ovo kaže prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Na pitanje koliko su savremene tehnologije i savremena mehanizacija značajne u svetlu klimatskih promena Ilin naglašava da, na prvom mestu, ne treba zapostavljati tradicionalne tehnologije, posebno kada je reč o ovako intenzivnim kulturama.
Foto: Agroportal.rs
-Otprilike od 10 do 20 odsto od ukupnih površina dobro je da bude u konvencionalnoj proizvodnji kako bi se ostvario ekstra visok kvalitet. Na preostalih 80-90 odsto treba primenjivati nove tehnologije. One podrazumevaju proizvodnju u niskim plastičnim tunelima sa nastiranjem zemljišta, biorazgradivim folijama, hranjenjem biljaka fertigacijom u najmanje 5 obroka tokom vegetacije, objašnjava sagovornik Agroportal.rs.
Foto: Agroportal.rs
On napominje da je takođe važno da se obezbedi dug kontinuitet u proizvodnji, berbi i snabdevanju domaćeg i stranog tržišta.
-To se postiže tako što najranija proizvodnja ide u niske plastične tunele, srednje rana na nastiranom zemljištu uz neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom, srednje kasna na nastiranom zemljištu bez agrotekstila i kasna iz direktne setve semena na stalnom mestu samo na nastiranom zemljištu, objašnjava prof. dr Žarko Ilin.
On naglašava da se ovako može obezbediti kontinuitet berbe od druge polovine juna pa sve do polovine septembra.
Foto: Agroportal.rs
To je, po njegovim rečima, garancija da će po jedinici površine biti visoki prinosi. U standardnoj tehnologiji oni su od 20 do 40 tona po hektaru dok kod naprednih tehnologija mogu biti od minimalno 50 pa čak do 100 tona. Ilin je dodao i da očekuje visoke cene lubenice kako bi profesionalni proizvođači ostvarili zaradu.
Foto: Agroportal.rs
Kada se govori o samoj proizvodnji lubenice Ilin kaže da je ove godine kritičan period bio u proizvodnji rasada, i klasičnog i kalemljenog, zbog niskih temperatura u prvoj dekadi aprila. Poznato je da pri proizvodnji rasada oscilacije temperature u zatvorenom prostoru nesmeju biti veće od 15 stepeni.
-Sledeći kritičan period bio je nakon sadnje, u drugoj polovini aprila i tokom maja zbog jakih vetrova, promene visine temperature vazduha, obilnih padavina i mestimičnog oštećenja od grada. Kod proizvođača koji nisu imali ove probleme usevi su do kraja juna, pre sadašnjih tropskih vrućina bili u izuzetno dobrom stanju – jako dobro razvijenih vreža, formirana 3-4 ploda po biljci, dobrog zdravstvenog stanja nadzemnog vegetativnog dela, kaže Ilin.
Foto: Agroportal.rs
Tu se postavlja i pitanje šta potrošači traže.
-Podenjih 10 godina na tržištu ima i tzv. mini-lubenica. One su vrlo atraktivne za kupce u velikim naseljenim mestima jer jedna lubenica teži 2-2,5 kg što je dovoljno za dnevnu potrošnju jedne četvoročlane porodice. Nažalost, navike se teško menjaju, a konzumenti lubenice kod nas i u regionu traže da lubenica bude što veća, od 7 do 15 kg. U tom slučaju uvećana porodica pojede polovinu, a drugu polovinu stavi u frižider ili baci, kaže naš sagovornik.
