Aktuelna zaštita najgajenijih povrtarskih kultura je poprilično jednolična usled deficita padavina i prevashodno ide u pravcu suzbijanja štetočina.
ČITAJTE I: Agronomija KITE DOO: Značaj i primena bora u povrtarskoj proizvodnji
Kada je reč o suzbijanju štetočina, u usevima paradajza i paprike prisutni su plodovi pa se pored štetočina koje se isključivo javljaju na listovima poput lisnih vaši (Aphididae), bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum L.) i grinja (Tetranychus urtice L. i Panonychus ulmi L.) javlja potreba za suzbijanjem štetočina koje prave štetu i na plodovima poput tripsa (Frankliniella occidentalis (Pergande)), paradajzovog moljca (Tuta absoluta L), pamukove sovice (Helicoverpa armigera L.) i kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis L.).
U usevima krastavca, kornišona, dinja i lubenica aktuelna je zaštita kako od tripsa tako i od lisnih vaši ali se pre tretiranja savetuje obilazak useva i njihov pregled na prisustvo prouzrokovača plamenjače (Pseudoperonospora cubensis L.) naročito u kornišonima koji su izuzetno osetljivi, kao i na prisustvo grinja, pogotovu ako se navedeni usevu gaje u blizini pasulja, boranija ili soje koje grinje takođe napadaju. U navedenim usevima može se uočiti i prisustvo prouzrokovača pepelnice (Erysiphe cichoracearum L.) i grinja.
U cilju suzbijanja prouzrokovača pepelnice mogu se primeniti fungicidi na bazi a.s. bupirimat ili kombinacijom difenokonazol + fluksapiroksad.
Na parcelama širom Srbije rasađen je kupus za kasnu jesenju proizvodnju pa se tako savetuje obilazak parcela i praćenje stanja useva.
U ovom periodu godine na biljkama kupusa, može se uočiti prisustvo buvača (Phyllotreta spp.), kupusna muva (Delia radicum L.), kupusove leptiraste vaši (Aleyrodes proletella L.), a u narednom periodu se očekuje pojava različitih gusenica poput lisnih sovica (Mamestra spp. i Autographa spp.), kupusnog moljca (Plutella xylostella L.), dok se nakon setve uljane repice krajem avgusta, može se očekivati pojava repičine lisne ose (Athalia colibri L.). Od prouzrokovača biljnih bolesti, mogu se javiti plamenjača kupusa (Peronospora parasitica L.) i bakteriozna pegavost kupusa (Xanthomonas campestris pv campestris).
Pre tretiranja savetuje se izlazak na teren i obilazak useva kako bi se utvrdilo prisustvo štetočina, ali i proverilo zdravstveno stanje useva na prisustvo patogena.
U cilju lakše detekcije štetočina savetuje se postavljanje plavih i žutih lepljivih ploča kako bi se utvrdilo prisustvo leptira, tripsa, lisnih vaši i buvača.
U cilju suzbijanja lisnih vaši mogu se primeniti preparati na bazi aktivnih supstanci acetamiprid, flonikamid, flupiradifuron i sulfoksaflor, zavisno od karence, a uz uslov da je preparat registrovan za taj usev.
Za suzbijanje gusenica mogu se koristiti preparati na bazi a.s. spinosad, spinetoram, spirotetramat, cijantraniliprol, hlorantraniliprol, indoksakarb, emamektin-benzoat, abamektin i milbemektin, s tim da spinosad, spinetoram, cijantraniliprol i abamektin suzbijaju i tripse, a spirotetramat, abamektin i milbemektin suzbijaju i grinje.
Prilikom suzbijanja grinja, preporuka je da se doda okvašivač na bazi a.s. pinolen u koncentraciji 0.1%.
Primena insekticida na bazi a.s. iz grupe piretroida (deltametrin, cipermetrin) se ne savetuje tokom letnjih meseci zbog neselektivnosti po prirodne neprijatelje i mogućnosti pojave grinja.
U slučaju pojave stenica (smrdibuba), mogu se primeniti acetamiprid ili neposredno pred berbu sulfoksaflor.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Navedene aktivne supstance treba primenjivati alternativno i koristiti isključivo preparate koji su registrovani za primenu u datom usevu.
Savetujemo da se izbegava uzastopna primena istih preparata usled povećane verovatnoće razvoja rezistentnosti, kao i konsultacija sa stručnim licima za zaštitu bilja.
Kada je reč o primeni sredstava za zaštitu bilja, neophodno je pridržavati se uputstva prikazanog na svakoj ambalaži, koja se posebno odnose na maksimalni broj tretmana na jednoj površini godišnje (MBT), količinu primene preparata i karencu jer mogu da utiču na povećan nivo ostataka pesticida u plodovima.
Prilikom primene pesticida, pre njihove same upotrebe treba obezbediti zaštitnu opremu u vidu maski ili polumaski sa adekvatnim filterima (ABEK oznaka), zaštitna odela za jednokratnu ili višekratnu namenu, gumene čizme i rukavice izrađene od nitrila sa EN374 oznakom za standard.
Piše: Darko Jovanović, mlađi istraživač na Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka