Klimatske promene koje su vidljive prethodnih decenija, sve su izraženije i u poslednih 10-15 godina imaju ogroman uticaj na samu semensku proizvodnju povrća te možemo reći da se sve ključne operacije u Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka planiraju i izvode na osnovu klimatskih promena kako bi se njihov negativni uticaj eliminisao ili minimizirao.
Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka prati klimatske promene i shodno tome, a na na osnovu iskustva iz prakse menja proizvodnu praksu u skladu sa njima vodeći se teorijom Čarlsa Darvina „Ne opstaju ni najjači ni najinteligentniji, nego oni koji se najbolje prilagođavaju promenama.“
ČITAJTE I: Spanać se seje u septembru, Institut za povrtarstvo preporučuje sortu Matador
Klimatske promene imaju uticaj na fiziološke i biohemijske procese u biljkama, čime dolazi do narušavanja normalnog stanja i funkcionisanja biljaka u takvim uslovima. Usled klimatskih promena, suše su sve učestalije a neretko su praćene ekstremno visokim temperaturama višim od 35°C kada u biljkama dolazi do prekida svih fizioloških i biohemijskih procesa. Sve su učestaliji snažni vetrovi koji dovode do velikih šteta na usevima na otvorenom polju ali i na usevima i objektima zatvorenog tipa. Takođe, velike količine atmosferskih padavina (kiše i grada) u kratkom vremenskom periodu padnu po jedinici površine.
Proizvodnu 2024. godinu kada je reč o semenskim usevima koje Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka ima u svom asortimanu obeležila je u prvom redu izuzetno topla i blaga zima i toplo proleće koje je uslovilo ranije kretanje vegetacije semenskih useva koji prezimljavaju na otvorenom polju – mrkve, peršuna, paštrnka, kupusa, rotkve, cvekle, spanaća i blitve, ali i raniju setvu/sadnju ranoprolećnih semenskih useva poput zelene salate. Isto tako, setva pasulja i boranija pomerena je ka početku aprila kako bi usevi što ranije završili vegetaciju i napustili parcele i kako bi celokupan vegetacioni period, a naročito fenofaze cvetanja i nalivanja zrna u mahunama, završile u periodu kada ima dovoljno atmosferskih padavina i vlage u zemljištu.
Semenski usevi paprika, paradajza i krastavaca koji se gaje u zatvorenim prostorima rasađeni su već krajem marta meseca i uz minimalno dogrevanje obezbedili su odličan rod i kvalitet u periodu pre toplotnih talasa koji je ove godine nastupio ranije nego prethodnih godina. U ovakvim situacijama savetuje se da se objekti za gajenje zasenče mrežama kao i zablatnjavanjem gde se napravi gusta smeša zemlje i vode i ta smeša se nanese na plastenike čime se temperatura u istima smanji za 5-6 stepeni kao i količina direktne svetlosti koja dospeva do biljaka i može izazvati ožegotine i abortiranje cvetova u zatvorenim prostorima.
Kada je reč o istim usevima na otvorenom polju, ekstremno visoke temperature su i uz sisteme za navodnjavanje napravile štete na plodovima krastavca i paprike, ali i dinje i lubenice, a u usevu paradajza i na listovima. Zarad smanjenja oštećenja od sunca na otvorenom polju, savetuje se gajenje krastavaca, paprika i paradajza uz naslon a na vrhu naslona postavljanje mreže koja će služiti kako kao zasena tako i kao zaštita od grada.
U obilasku kooperanata na usevima paprike uočena je zonalnost u formiranju plodova pored ožegotina na plodovima. Naime, u donjim spratovima biljaka formirani su plodovi, zatim sledi zona gde na biljkama ima vrlo malo plodova jer su cvetovi abortirali usred ekstremno visokih temperatura, a nakon toga ponovo zona gde ima plodova.
Jedan od poslednjih semenskih useva koji se seje u institutu jeste kukuruz šećerac i to postrno. Postrna setva šećerca bez sistema za navodnjavanje je gotovo nezamisliva, a kolika je suša zahvatila Podunavlje govori i činjenica da je kanal za navodnjavanje na minimumu poslednje 3 nedelje i da je usev postrno posejanog šećerca u fazi oplodnje bez mogućnosti navodnjavanja. Pored suše, na lokalitetu Žabari došlo je do pojave grada početkom jula, koji je pre svega doveo do fizičkih oštećenja na plodovima paprike, krstavca i boranija kao i poplava kada je u periodu od 30 minuta palo više od 100 mm m-2 atmosferskog taloga. Suša je takođe ubrzala žetvu pa umesto sukcasivnosti u žetvi semenskih useva, svi usevi su došli na red za žetvu u periodu od 10-15 dana.
Ovogodišnja setva semenskih useva korenašica kasni usled deficita vlage u zemljištu i nemogućnosti pripreme zemljišta za setvu.
Kada je reč o zaštiti semenskih useva možemo je podeliti na dva period. Period do polovine odnosno kraja juna kada je bilo padavina i kada se zaštita obavljala kako protiv štetnih insekata tako i protiv prouzrokovača biljnih bolesti i na period od početka jula gde se zaštita obavlja gotovo isključivo protiv insekata i grinja, ali i protiv prouzrokovača pepelnica.
Koliko je ova godina topla govore i činjenice da je prvi napad grinja u institutu zabeležen još krajem maja na pasuljima i boranijama, a isto tako i u zatvorenim prostorima s tim da je bio jači napad u zatvorenim prostorima. Posebne probleme ove godine kao i prethodnih godina stvarale su toploljubive vrste poput tripsa (Thrips spp.), grinja (Arachnideae), paradajzovog moljca (Tuta absoluta L.), lisnih vaši (Aphididae), a prvi put da su od strane prognozno izveštajnih službi izdata čak četiri vezana upozorenja na prisustvo i napad pamukove sovice (Helicoverpa armigera L.) u usevima paprike, paradajza i kukuruza šećerca. Zaštita svih semenskih useva je u konsultaciji sa kooperantima rađena u ranim jutarnjim satima 04:00 – 06:00 kada se u prosku očekuju minimalne dnevne temperature, izuzev u danima kada su minimalne prelazile 26°C i kretale se i do 29-30°C, tada tretmani nisu rađeni več se sa njima sačekalo par dana.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Možemo reći da se semenska proizvodnja drastično menja i da klimatske promene imaju značajan uticaj kako posredno tako i neposredno na istu.
U godinama pred nama možemo očekivati dalje promene u pogledu rokova sadnje i setve, sortimenta koji se gaji, sistema i načina gajenja, posebnu pažnju treba pridati ishrani biljaka kao i samoj zaštiti koja je sve zahtevnija kako u pogledu smanjenja preparata tako i u pogledu vremena.
U predstojećim godinama očekuje se da semenska proizvodnja povrća pretrpi još promena, a ono u šta treba ulagati jeste razvoj i istraživanja koja se tiču poboljšanja fizičko-hemijskih karakteristika zemljišta, poboljšanje sistema za navodnjavanje, selekciju i gajenje genotipova tolerantnih na visoke temperature i promene u sistemima gajenja.
Piše: Institut za povrtartvo Smederevska Palanka