Depopulacija sela, visoka nezaposlenost i slaba industrijska infrastruktura čine Jablanički i Pčinjski okrug jednim od najizazovnijih regiona za razvoj.
Evropski projekat ESIRA pokušava da ponudi izlaz iz začaranog kruga siromaštva i otvori prostor za inovacije u poljoprivredi, industriji i turizmu.
ČITAJTE I: Miholjski susreti sela u znaku zdravica i izvika
Jablanički i Pčinjski okrug spadaju u najsiromašnije regione Srbije i Evrope, posmatrano po ekonomskim pokazateljima. Upravo zato su obuhvaćeni projektom ESIRA (Enhancing Social Innovation in Rural Areas) , koji finansira Evropsku komisiju kroz program Horizon Europe, prenosi portal Biznis.rs.
Cilj projekta je unapređenje socio-ekonomskih uslova u ruralnim zajednicama, partner iz Srbije je Institut za razvoj i inovacije iz Beograda.
Najveći problemi: nezaposlenost i siromaštvo
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku , stopa nezaposlenosti u Jablaničkom okrugu u 2024. iznosila je 10,7%, dok je u Pčinjskom dostigla čak 25,4% – najviše u Srbiji. Prosečne zarade u ovim krugovima su među najnižima u zemlji, a opština poput Bojnika, Lebana, Medveđe, Bosilegrada i Trgovišta karakteriše status devastiranih područja.
Agrobiznis u fokusu
Sa oko 351.000 hektara poljoprivrednog zemljišta , od čega je 80% u privatnom vlasništvu, agrobiznis se izdvaja kao glavni razvojni potencijal. Međutim, struktura poljoprivrednika – dominantno starije stanovništvo – i dalje je prepreka modernizaciji. Nedostatak standardizacije i sertifikacije, kao i informacija o tržišnim zahtevima proizvoda, dodatno ograničava konkurentnost. Leskovac se izdvaja po agroekološkom potencijalu, ali je u većini opština poljoprivreda na niskom nivou.
Stručnjaci smatraju da je potrebno ulagati u preradu i marketing proizvoda od voća, povrća, lekovitog bilja i šumskih plodova, kao iu organskoj proizvodnji.
Industrija, infrastruktura i investicije
Industrijski razvoj je ograničen, jer opštine nemaju sveobuhvatnu procenu kapaciteta niti jasne planove za privlačenje investicija. Infrastruktura, posebno putevi i aerodromi u Nišu i Leskovcu, zahteva modernizaciju. Kao potencijal se izdvajaju braunfild lokacije koje bi se pod povoljnim uslovima mogle ponuditi investitorima uz obavezu zapošljavanja lokalnog stanovništva.
Administrativne prepreke i komplikovane procedure posebno obešrabruju mala i srednja preduzeća. Potrebne su politike koje bi podstakle preduzetništvo – kroz poreske olakšice, grantove i pojednostavljene procedure.
Turizam i ruralna ekonomija
Region poseduje značajne prirodne i kulturne resurse, naročito u oblasti banjskog, zdravstvenog i seoskog turizma, ali oni nisu dovoljno iskorišćeni. Tradicionalni zanati, proizvodnja suvenira i plasman lokalnih proizvoda prepoznati su kao važan pravac diverzifikacije ruralne ekonomije. Predstavnici opštine ističu da je umrežavanje malih domaćinstava i zajednički nastup na tržištu jedini način da se poboljša kvalitet života na selu.
Obrazovanje i saradnja
Za privlačenje investicija neophodno je i prilagođavanje obrazovnih programa potrebama tržišta rada. Stručne škole i mreže seoskih škola moraju se modernizovati i profilisati u skladu sa industrijskim zahtevima.
Veliki potencijal leži i u prekograničnoj saradnji sa Bugarskom i Severnom Makedonijom , kroz razmenu znanja i osnivanje distributivnih centara za poljoprivredne proizvode. Međuopštinska saradnja u oblasti brendiranja, zaštite životne sredine i zajedničkih ulaganja takođe je ocenjena kao prioritet.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Razvoj kroz inovacije i održivost
Kako se navodi u izveštaju, strateški razvoj socio-ekonomskih potencijala Jablaničkog i Pčinjskog okruga ključan je za zaustavljanje depopulacije i privlačenje investicija . Poseban akcenat stavljen je na održivi razvoj i zaštitu životne sredine – kroz pošumljavanje, regionalne deponije i prečišćavanje otpadnih voda.
„Stvaranje novih radnih mesta zadržaće lokalnu radnu snagu, poboljšanje infrastrukture učiniće region atraktivnim za investitora. Uz očuvanje prirodnih resursa i kulturne baštine, ovaj deo Srbije može postati konkurentan i na domaćem i na evropskom tržištu“, zaključuje se u izveštaju projekta ESIRA.
Izvor: Agronews