Kako bi dobili dobro razvijen i ukorenjen rasad bitno je pravo vreme njegove setve. Celokupna dalja proizvodnja zavisi od kvaliteta rasada, pa se zato setvi i poklanja tolika pažnja.
Kod suviše rane setve veći je utrošak energije za zagrevanje, poskupljuje se proizvodnja, a često se dobija prerastao i star rasad.
ČITAJTE I: U Srbiji se proizvede dovoljno povrća za sopstvene potrebe, problemi su na drugoj strani
Star rasad doživljava veći stres prilikom rasađivanja, teže se prima, deo listova se osuši nakon sadnje na stalno mesto, sporije se ukorenjuje, smanjuje se rod jer biljka troši snagu i energiju pa često izostane cvetanje prve etaže pupoljaka.
Ni suviše kasna setva nije dobra. Biljke neće imati dovoljno vremena da se razviju. Ovakav rasad nakon sadnje na stalno mesto se brže ukorenjuje, ali sporo nastavlja dalji rast i razvoj. Rasad zaostaje u porastu i traži više nege.
Vreme setve zavisi od karakteristika i potrebe određene vrste, od namene rasada za dalju proizvodnju i dužine vremena potrebnog da bi se rasad proizveo.
Namena rasada utiče na vreme setve.
Najranije se seje rasad namenjen proizvodnji povrća u plastenicima, a kasno za rasađivanje na otvorenom. Rana setva obavlja se sredinom januara, srednje rana krajem februara, a kasna krajem marta ili početkom aprila.
Dužina rasadničkog perioda zavisi od biljne vrste i sortnih karakteristika, ali i od uslova rasadničke proizvodnje i na taj deo može da se utiče. Dužina rasdničkog perioda obuhvata klijanje, nicanje,rast i razvoj mlade biljke.
Za paradajz, papriku, patlidžan dužina rasadničke priozvodnje je od 50-70 dana, za kupusnjače od 30-50, dok za krastavac, dinju i lubenicu treba 20-25 dana.
Klijanje traje od 2-10 dana. Što je temperatura niža od optimalne, taj je period duži, a seme je tada podložno truljenju. Period klijanja se može skratiti ako se izvrši natapanje semena, a istovremeno i dezinfekcija.
Tokom rasdničkog perioda od izuzetne je važnosti obezbediti optimalne uslove. Posebnu pažnju posvetiti kvalitetu supstrata, temperaturi, svetlosti i vlazi.
Temperatura je jedan od osnovnih faktora rasadničke proizvodnje. Vrednosti temperature se prilagođavaju zahtevima biljne vrste i razvojne faze, ali na temperaturu utiču i insolacija i vlažnost. Za većinu toploljubivih kultura optimalna temperatura za klijanje i nicanje je od 25-28 ºC. Nakon nicanja od izuzetne je važnosti da se temperatura snizi za nekoliko stepeni, na 20ºC. Tako se sprečava izduživanje rasada i bolje se razvija koren.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Svetlost je od izuzetne važnosti. Ako mlade biljke rastu u uslovima slabe osvetljenosti dolazi do njihovog izduživanja i usporenog rasta biljke. Do nedostatka svetlosti može doći zbog stvarnog nedostatka tokom zimskih dana ili zbog preguste setve. Potrebno je obezbediti dovoljno svetlosti pomoću različitih sijalica, a biljke ne sejati gusto, naročito kod čupanog rasada.
Vlažnost mora biti optimalna. Voda kojom se zaliva trba da bude hemiski i biološki čista, temperature 18-20 ºC. Važno je redovno zalivanje, ređe sa većom količinom vode da prokvasi ceo sloj u kojem se koren razvija. Obično se zaliva sa 5-10 l vode po kvadratnom metru, ali uz ispiranje biljaka čistom vodom. Pri nedostatku vode listovi postaju tamno zeleni, a pri suvišku svetlozeleni.
Praktikovati prihranu rasada raznim vrstama tečnih đubriva ili ratvorom kompleksnih NPK đubriva 5-10 gr/10 litara vode. Nikako ne preterivati sa upotrebom đubriva.
Piše: Dragan Mijušković, PSSS Jagodina