Ishrana koza zavisi od telesne mase grla, kondicije, mlečnosti, masnoće mleka itd.
Koze u odnosu na svoju telesnu masu mogu da proizvedu veliku količinu mleka ali i da pojedu znatne količine hrane.
Koza može dnevno da pojede 3 – 5% suve materije hrane u odnosu na svoju telesnu masu. Primera radi: koza telesne mase 50 kg možednevno da pojede 2 do 2,5 kg suve materije hrane a što je negde oko 8 do 10 kg zelene hrane.
ČITAJTE I: Kozji sirevi su delikatesna roba
Koze bolje iskorišćavaju hranu od ovaca i goveda pa u ishrani mogu da koriste i hraniva koja ove vrste slabije koriste ( neki zeleni otpaci, manje kvalitetno seno, slama, kukuruzovina ). Ovo nikako nije preporuka kada se radi o intenzivnoj proizvodnji, ali u nekim situacijama može da se iskoristi. Osnovna greška kod ishrane koza je upravo shvatanje da je koza i u pogledu ishrane skromna životinja. Onoliko, koliko se skromno nahrani, toliko će skromno i da vrati kroz proizvodnju mleka.
U praksi osnovnu hranu treba da čine kvalitetna kabasta hraniva uz dodatak koncentrovanog dela obroka.
Zavisno od perioda godine i načina držanja, osnovu obroka može da čini zelena hrana leti ( ispaša ili pokošena pa data u jasle ) ili silaža i kvalitetno seno zimi. I u jednom i u drugom slučaju treba kao dopunu koristiti i neko koncentrovano hranivo.
Pravilno i dobro hranjena grla ispoljavaju sve osobine mlečnog tipa i imaju sjajnu i glatku dlaku. Treba znati da dobro i pravilno nahranjena grla ne znači i utovljena grla. Utovljena grla mogu da ispolje razne poremećaje tokom bremenitosti. Obrnuto pak, loše nahranjena ( neuhranjena ) grla po pravilu ne mogu da iskažu svoj puni potencijal u proizvodnji mleka, imaju grublju dlaku i uopšte grublji izgled.
Koliko koza treba dnevno da pojede zavisi od uzrasta, telesne mase, perioda bremenitosti, faze laktacije i mlečnosti. Koliko će stvarno pojesti zavisi i od kvaliteta hraniva. Grublja i suvlja hraniva po pravilu koze konzumiraju u manjoj količini dok kvalitetno i sitnije seno kao i zelenu masu, koze mogu da pojedu u većoj količini u odnosu na prethodna hraniva.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Da li je ishrana dobra ili ne, genralno treba ocenjivati praćenjem čitavog stada a ne pojedinih grla. Ako najveći broj grla u stadu daje očekivanu proizvodnju i ima zadovoljavajuću kondiciju, to je znak da je ishrana dobra. Grla koja u takvoj situaciji nepovoljno reaguju verovatno imaju neki problem i ako se radi o većim stadima, takva grla se uglavnom isključuju iz proizvodnje jer je pitanje koliko je rentabilno samo njima posebno posvećivati pažnju
Piše: dipl.inž. Nikolić Zoran PSSS Srbije