Kompalići iz Deronja baš vole da gaje lubenice -

Porodica Kompalić iz Deronja ne odustaje od generacijske tredicije. U njihovom domaćinstvu, na plodnoj bačkoj zemlji, gaje se ratarski usevi i najslađe povrće – lubenice i dinje.

Ovo selo upravo je i poznato po proizvodnji bostana, a baba i deda Save Kompalića među prvim su joj se posvetili – još davne 1967. godine. Niz se nastavio do danas i ni jedne godine nije prekidan.

ČITAJTE I: Ilin: Imamo dovoljno sopstvenog bostana, a ne manjka ga ni za izvoz

Sava kaže da svi u porodici vole da rade ovaj posao.

Ovi vredni domaćini planirali su da ove sezone bostan iz kalemljenog rasada zasade na 10 hektara ali ipak su odlučili da površina namenjena za proizvodnju lubenica i dinja bude osam hektara. Reč je o savremenoj i istovremeno zahtevnoj proizvodnji.

**Foto: Agroportal.rs/Sava Kompalić, poljoprivrednik iz Deronja**

Kako kaže Sava Kompalić, mlad i fakultetski obrazovan čovek koji poštuje i nauku i struku, a nova znanja stiče i kroz aktivnostu udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“, svaki ozbiljan proizvođač ovog povrća mora biti maksimalno posvećen poslu. To podrazumeva uključenost u svaki segment proizvodnje, počevši od setve za rasad do berbe i plasmana.

-Sami smo proizveli rasad, angažovali smo grupu žena koje su ga kalemile. Reč je o dugotrajnom procesu koji zahteva mnogo truda i pažnje. Kalemljenje radimo da bi postigli povećan prinos i otpornost lubenice na bolest, suše, previše vode, objašnjava sagovornik Agroportal.rs.

Lubenice sa Kompalićevih njiva put do krajnjeg potrošača nalaze preko marketa – ugovor je napravljen sa domaćim trgovinskim lancem. Sava je eksperimetnisao sa raznim sortama i hibridima i sada, kako kaže, ide na sigurne sorte.

-Ono što u bliskoj budućnosti definitivno dolazi su mini lubenice, mini besemene i crne besemene lubenice. One se ne kaleme ali ih tržište traži. I one su stvarno fenomenalne. Moramo maksimalno da se trudimo da bi na kraju bili zadovoljni i sa prinosom i sa kvalitetom, objašnjava on.

Kao što je to slučaj u celoj našoj zemlji, tako i u Deronjama nema dovoljno radne snage. Za berbu bostana ona je više nego neophodna.

-Postoje mogućnosti da se, postavljanjem pokretne trake, sama berba modernizuje. Ali, to nije dovoljno. Potrebni su ljudi, posebno kada se u obzir uzme činjenica da se u Deronjama ovaj usev mnogo uzgaja. Primena precizne poljoprivrede veoma je bitna za radove u povrtarstvu. Od početka do kraja proizvodnje lubenica, upotrebljavamo savremene tehnologije i trudimo se da sve, osim berbe odradimo mašinski, objašnjava Sava.

On kaže da novine dolaze, poput dronova čija upoteba u zaštiti bilja je sredinom juna i demonstrirana na „Danu polja lubenica“ održanom baš na Savinoj njivi, i neminovno je da se te novine usvoje i prihvate.

A da je ove sezone lako uzgajati bostan, ne može se reći. Do početka berbe najteži momenat bila je zaštita bilja. Na to su najviše uticale visoke temperature koje su prouzrokovale sušu. Usledile su padavine. Sve je bilo prilično neujednačeno. Kako kaže naš sagovornik, klimatske promene se moraju definitivno pratiti i moraju se ubacivati nove sorte koje su na njih otporne.

Foto: Agroportal.rs

-Ove godine najveći rod bio je na početku sezone, u tunelskoj proizvodnji. One koje sada dolaze za berbu imaju manji prinos ali, mi smo zadovoljni. I ako je poreklo lubenice Afrika, povezani, veli, tropski dani u julu kada je temperatura prelazila 40 stepeni, doveli su do prinudnog sazrevanja i pojave ožegotina na plodu i do umanjenog roda. Sušu možemo da kontrolišemo navodnjavanjem, imamo sistem kap po kap. Ali, ožegotine ne možemo da kontrolišemo, objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.

Prirodno sazrevanje lubenice na otvorenom polju, traje od formiranja ploda do berbe 35 dana. Idealne temperature za proizvodnju ovog povrća, za formiranje lisne mase i normalno sazrevanje su od 26-33 stepena.

-Moram da naglasim da mi prinos ne možemo da povećamo, ne samo kada je reč o lubenicama, već generalno kod svih ratarskih useva, ukoliko nema stajnjaka. Ako u celoj državi nemamo farme i razvijeno stočarstvo ne možemo pričati o kvalitetnoj poljoprivredi. Svedoci smo da se procenat humusa u zemljištu sve više smanjuje. To ukazuje da smo došli do grance kada se ne može koristiti samo mineralno đubrivo, stajnjak je preko potreban, kaže Sava.

Svesni potrebe poboljšanja kvaliteta zemljišta, Kompalići sve svoje njive đubre stajnjakom, 50 tona po katastarskom jutru, koji je nusprodukt na njihovoj farmi.

Uz primenu savremenih tehnologija u proizvodnji lubenica i upotrebu stajnjaka, na početku sezone Sava je očekivao rod, u zavisnosti od sorte, od 3 do 5 vagona po katastarskom jutru.

Prodajna cena lubencije na početku je bila 50 dinara za kilogram.

-Sledeće sedmice, kada je berba počela u svim krajevima naše zemlje, došlo je do njene stagnacije. Sada se lubenica za unapred obezbeđenog kupca prodaje po ceni od 25 dinara za kilogram. Očekujemo da će se na kraju sezone, a i tada ćemo imati lubenica, ona povećati, te da će prosek biti zadovoljavajući, objašnjava on.