Kopriva raste u prirodi kao samonikla, odnosno korovska biljka i vrlo je cenjena kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicine.
Zbog njene široke upotrebne vrednosti, nameće se potreba njenog plantažnog gajenja. Kopriva najbolje uspeva na umereno vlažnim zemljištima, bogatim organskom materijom.
ČITAJTE I: Kako i zašto gajiti korijander?
Sama biljka je vrlo otporna na mraz i niske temperature, za uspešno gajenje potrebno joj je dosta vode.
Priprema zemljišta za gajenje koprive se sastoji od dubokog jesenjeg oranja, kada treba zaorati određenu količinu stajskog đubriva ili komposta. U proleće treba obaviti predsetvenu obradu i setvu.
Što se tiče setve, kopriva se razmnožava semenom ili deobom korena. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 8 C, seje se na međurednom rastojanju od 30 cm, setvu treba obaviti rano u proleće na dubini oko 0,5 cm. Ukoliko nastupi sušni period treba obaviti zalivanje.
Kopriva se takođe razmnožava korenovim reznicama i to je sigurniji način razmnožavanja. U tom slučaju, koren se vadi u jesen, deli na delove dužine 8 – 10 cm sa pupoljcima i sadi se na rastojanju 60 x 30 i na dubini od 6 – 8 cm. Kopriva se maksimalno razvije posle 3 – 4 godine.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Od koprive se koristi lišće, ono se bere kada je dobro formirano, pre cvetanja biljke. Ubrano lišće se suši u hladu ili na temperaturi do 40 C. Prinos lišća može da se kreće do 4 kg/m2 suvih listova iz dva otkosa. Koren se takođe koristi u lekovite svrhe, on se sakuplja u jesen, ručno ili se vadi plugom, očisti se od zemlje, opere i suši.
Izvor: PSSS Srbije