„Varjača – Vojvodina gastro region: Covid posledice, analiza i planovi za 2021. godinu“ naziv je konferencije održane na Novosadskom sajmu poljoprivrede ExpoOnline. Tri godine Novosadski sajam i Udruženje „Varjača“ koje se bavi promocijom i marketingom tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda ostvaruju saradnju koja prevashodno ima za cilj pomoć malim proizvođačima u Vojvodini.
Prema rečima Vanje Sekulić, predsednice Udruženja „Varjača“ pre pet godina zaživela je inicijativa čiji osnovni cilj je razvoj i jačanje ženskog preduzetništva u poljoprivredi i tradicionalnim zanatima ručne izrade jer poljoprivreda može da doprinese otvaranju novih radnih mesta, u domenu proizvodnje zdrave hrane i drugih inputa za razvoj i bolji položaj poljoprivrednika i malih prerađivačkih pogona.
-Početak je uvek najteži. Koliko god da je proizvod dobar i kvalitetan, konkurencija je velika, a s’ obzirom na finansijske mogućnosti, promocije u tom periodu su dosta slabe. Zbog toga smo mi, na osnovu razgovora sa našim saradnicima, preduzetnicima, sajmom, pokrenuli inicijativu da se udruživanjem pokrene priča Udruženja „Varjača“, a kasnije smo uz ponoć Novosadskog sajma, Pokrajinskog sekretarijata i Gradske uprave za privredu, pokrenuli ovu priču. Naš prvi i drugi sajamski nastup bili su izuzetno posećeni na obostarno zadovoljstvo i posetilaca i izlagača. Jednom malom proizvođaču budežt nije dovoljno velik da se u pravom svetlu predstavi na tako velikoj manifestaciji kao što je Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, tako da je inicijativa o zajedničkom nastupu pun pogodak. Istovremeno se, na ovaj način, podiže i turistički potencijal Novog Sada jer, u normalnim uslovima, ogroman broj posetilaca i turista tokom trajanja ovog sajma boravi u vojvođanskoj prestonici, objasnila je Vanja Sekulić.
Prema njenim rečima, malim proizvođačima ovaj besplatan sajamski nastup otvara nove kanale prodaje a to je od suštinskog značaja. Na žalost, mnogi su prošle i ove godine, zbog pandemije, morali da se okrenu gotovo isključivo online prodaji. Kako je rekla Sekulićeva, to možda i nije tako loše jer uvek treba širiti poslovne vidike, a svaka mogućnost koja se ukaže za širenje tržišta je dobra. Različiti ljudi rade različite poslove tako da je pitanje koliko ko u ovim uslovima može biti fleksibilan.
Ljiljana Krstić iz Vrbasa predstavila je na ovoj online konferenciji porodični brend „Zimnica koju volite“.
-Radimo kiseli program koji podrazumeva preradu krastavca, paradajza, paprike, proizvodnju ajvara dok u slatkom programu imamo džemove od maline, kajsije i šljive kao i sokove i likere. Naše tržište su prodajno mesto na novosadskoj Ribljoj pijaci, a imamo i sindikalne prodaje. Svi naši proizvodi su bez aditiva i konzervansa, pasterizujemo ih u paster kadama i pravimo ih po tradicionalnoj porodičnoj recepturi. Kupci su ih prepoznali, a mi se borimo u tržišnoj utakmici. Trenutno je potrošačima najinteresantniji naš ajvar koji u sebi sadrži i određenu količinu plavog patlidžana, kazala je Ljiljana Krstić.
Ona je izrazila zahvalnost Udruženju „Varjača“ koje ih okuplja i pruža podršku kada je to potrebno.
Milka Jockov je mali proizvođač, takođe iz Vrbasa, i ona se bavi proizvodnjem likera i slatka.
-Za ove proizvode sam se odlučila jer je moja majka imala recepturu. Ona je to pravila za svoje komšinice, a onda smo počeli pomalo da ih prodajemo prijateljima i poznanicima. Pravili smo likere od višnje, oraha i kajsije. Ja sam želela da obogatim ponudu pa sam ovoj paleti proizvoda dodala liker od nara, narandži i dunje. Mušterije su pokazale interesovanje, a ja želim da se ovaj posao proširi i da moje ćerke učestvuju u njemu. Prijavila sam se za učešće na sajamskim manifestacijama. Sada je Covid sve zaustavio ali je profunkcionisala online prodaja. Slatko od višanja i dunja je nešto po čemu sam prepoznatljiva, a sada sam uvela i slatko od narandži. Slatko je karakteristično za naše područje i ljudi ga rado uzimaju ujutro, za lep početak dana, rekla je Milka i izrazila nadu da će, uz neka sredstva dobijena na osnovu konkursa, proširiti proizvodnju kada nepovoljna epidemiološka situacija prođe.
Na osnovu svega ovoga da se zaključiti da sve više ljudi podržavaju male proizvođače i lokalnu priču.To je pak pokazatelj da stanovništvo vodi računa o svom zdravlju i to baš kupovinom zdrave hrane proizvedene i prerađene na malim gazdinstvima. Simpatije prema ovako nastalim proizvodima nastaju i vezivanjem ljudi za „svoje“ proizvođače i njihov porodični posao.
U celoj ovoj priči koja će uskoro napuniti godinu dana, najviše štete pretrpelo je ugostiteljstvo. Miljan Miljšić, ugostitelj iz Novog Sada, kaže da su zbog ograničenog radnog vremena gubici veliki ali kućna dostava i keterinzi su deo izgubljenog nadoknadili.
Problemi koji su učesnici ove panel diskusije naveli je kašnjenje od strane dobavljača staklene i kartonske ambalaže, etiketa i slično jer su oni bili primorani da rade u jednoj smeni, imali su značajan broj obolelih radnika i nekih drugih organizacionih problema. Sem toga, kako kažu u udruženju „Varjača“, u jednom momentu došlo je i do potpune obustave naplate i ovaj pritisak proizvođači i sada trpe. Bez obzira na sve, proizvođači ne odustaju. Vreme ograničenog kretanja i izolacije mahom su iskoristili da osmisle nove proizvode koji će proširiti njihov portfolio ili zameniti artikele koji su se slabije prodavali. Planovi za ovu, 2021. godinu, ne manjkaju.
Piše: Jasna Bajšanski