Klimatske promene su aktuelne zadnjih 10-15 godina, iako su upozorenja da se dešavaju stizala mnogo ranije, to je tema koja će poljoprivrednu javnost zanimati i u budućnosti.
Centralne teme 12. Simpozijuma sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Agroinovacije u ratarstvu i povrtarstvu“ koji je održan u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu bile su posvećene izazovima koje pred poljoprivredu stavljaju klimatske promene.
Ono što čeka nauku, jese da im se jednostavno prilagodi. To su predočili i učesnici iz Srbije, Bugarske, Turske i Republike Srpske predstavljajući rezultate svojih istraživanja.
ČITAJTE I: UPOZORENJE: Zabranjeno spaljivanje strnjike – sve spaljene parcele biće stavljene u pasivan status
Naravno da postoje pitanja kako, na koji način, da li nauka to može, da li nauka to radi, da li nauka to zna. Odgovor prof. dr Dragane Latković, direktorke Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je da nauka to može.
-Upravo i ovaj simpozijum je mesto gde se susreće nauka. Meni je izuzetno drago što su ovde kolege iz različitih institucija i želja svih nas je da se ta saradnja nastavi u budućnosti, da stvaramo multidisciplinarne timove, i da zajedno radimo na rešavanju problema. Ovde je bilo puno lepih radova, puno zanimljivih tema, prilika da se naši mladi istraživači pokažu, nije bitno iz koje institucije, da izlažu, da uče od nas starijih. Ne samo na ovom skupu, nego i na svim drugim skupovima. Želim da im poručim da napreduju, da se poljoprivredna struka više čuje u javnosti, jer poljoprivreda nije samo grana privrede, to je jednostavno način života, nešto na čemu ova zemlja počiva, neće čime se mi moramo ponositi, nešto što je, da kažem, održalo ovaj narod i što će ga održati u budućnosti, rekla je Latkovićeva.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i naša javnost zna da on ima i Centar za klimatske promene, Climate Crops, u kojem se radi na većini biljnih vrsta. Prvo se radilo na suncokretu, ali, naravno, sve ono što se uradilo na njemu, primenjuje se na kukuruzu i primenjivaće se na sve jare biljne vrste.
-Definitivno mora da se radi na promeni agrotehnike, od same obrade zemljišta kako bi se ono sačuvalo, kao i svaki milimetar vlage u njemu. Druga stvar, izuzetno velika pažnuja mora se posvetiti đubrenju. To znači da nema više đubrenja napamet, nego na osnovu agrohemijske analize. Brojni rezultati su pokazali da, upravo u sušnim godinama, ako se upotrebi više mineralnih đubriva, to može da bude lošije za bilnju vrstu, nego da nismo premenili ništa. I naravno, mora se jako voditi računa o rokovima i gustinama setve jer ne smemo zaboraviti da greške koje se prave u setvi ni jednom drugom agrotehničkom merom nećemo moći da ispravimo, istakla je sagovornica Agroportal.rs.
Podsećanja radi, na predavanjima na Seminaru agronoma na Zlatiboru održanom početkom godine, čulo se da će 2024. godina, koju pamtimo kao veoma sušnu, biti u stvari jedna od prosečnih godina u Republici Srbiji.
Ova problematika podrazumeva multidisciplinarnost i tu je semenarstvo jedan od važnih segmenata koji je na velikom ispitu i pred velikim izazovima. Ne može se zaboraviti da sve počinje upravo od semena.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Ne možemo zaboraviti da svi naši naučni radnici, ne samo u našem institutu, nego svi koji rade u Republici Srbiji, skupljaju iskusva iz različitih instituta širom sveta. Mi imamo veliki broj projekata, konkretno naš institut ih trenutno ima više od 22. Dobro je što je nauka povezena, što postoji protok informacija, a danas to ide relativno brzo. Imamo mogućnost da, recimo, radimo i dve setve godišnje. Mi konkretno to radimo sada u Čileu i u Argentini. Sve se to mora brže odvijati da bi se na jedan brži način dolazilo i do samih rezultata i do samih rešenja, poručila je direktorka NS semena.
Od nje smo čuli i da se daleko otišlo u povećanju kvalitetu semena koji više ne podrazumeva samo klijavost, energiju klijavosti, čistoću semena… Tu su i različiti tretmani semena, koji kada ga stavimo u zemlju, treba da pomognu da ono što pre proklija, da što pre nikne i, narovno, da bude zaštićeno u tim prvim momentima, dok je ta biljka najosetljivija, od različitih bolesti i štetočina.
Piše: Jasna Bajšanski