Biljke posađene ili posejane u jesenjem periodu, važno je zaštiti od hladnoće zime.
Načini kako zaštiti biljke su različiti. Najbolje je gajiti biljke u plasteniku, zatim primena toplih leja, a za povrće koje se gaji na otvorenom polju, bez agrila, može biti od koristi primena slame, borove kore, iglica, lišća, otkosa trave i sličnih prirodnih materijala.
ČITAJTE I: Prednosti združene setve jednogodišnjih leguminoza i strnina u organskoj proizvodnji
Pokrivanje terena različim metodama i materijalima ima za cilj zaštitu zemljišta, a posebno podzemnog dela (korena ) biljke od niskih temperatura u jesenje-zimskom periodu.
Prirodni materijali se ne mogu tako lako rasporediti između biljaka i zahtevaju mnogo ručnog rada, tako da su troškovi i vreme potrebno za malčiranje, ograničili upotrebu malča na manje površine.
Pokošena trava se stavlja u tanjem sloju oko mladih biljaka. Ona na prirodan način obogaćuje zemljište azotom i drugim hranjivim materijama.
Suvim lišćem se malčira na debljinu 10-ak cm. Lišće se lako razlaže u humus, ali uvek treba bitim oprezan prilikom odabira vrste lišća.
Kora drveća se uglavnom primenjuje u voćarskoj proizvodnji, ali treba napomenuti da glodari, posebno miševi vole ovu vrstu pokrivača i zato treba biti oprezan.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Ipak najčešći način zaštite biljaka, odnosno malčiranje, jeste uz pomoć slame. Ona je neutralna, ne sadrži seme, korove, štetne insekte…
Može se rasturiti oko bilo koje biljke, povrće neometano raste i razvija se, a u proleće slama se veoma lako uklanja sa parcele. Količina slame potrebna za jedni biljku je relativno mala. Dovoljan je samo jedan tanak sloj od nekoliko centimetara. Zato će im malo slame pomoći kod zaštite od jakog vetra, mraza ili drugih zimskih nepogoda.
Piše: dipl.inž. Snježana Vujinović, PSSS Srbije