Miholjski susreti vaskrsavaju stare zanate -

Širom Srbije od „salaša na severu Bačke“, preko Ljubičeva u Požarevcu pa do Pešterske visoravni, ovogodišnji Miholjski susreti bili su otvorena pozornica za retke, posvećene ljude čije su veštine bile gotovo zaboravljene. To su majstori starih zanata.

ČITAJTE I: Ministarstvo za brigu o selu: Još dva konkursa od životne važnosti za ljude na selu

Ovim rečima ministar za brigu o selu Milan Krkobabić opisuje ovogodišnje Miholjske susrete sela.

-Tako je bilo i u Topoli gde je zvezda susreta bio majstor potkivač, jedan od malobrojnih preostalih u Srbiji. Bez njihovog znanja i umeća ne bi bilo „konja koji jure“, a o potkovici kao simbolu sreće malo bi se znalo, rekao je Krkobabić, nakon održanih susreta u Belosavcima.

On je postavio i pitanje: „Da li znate gde se nalazi najteži konj na svetu?“

Odgovor na njega dao je potkivač Dejan Živković, čija je prezentacija ovog, gotovo iščezlog zanata, bila prava atrakcija Miholjskih susreta u Belosavcima.

-Naša zemlja ima dugu konjičku tradiciju, a ovaj zanat je veoma bitan za zdravlje konja i ostalih papkara koji se gaje u našim selima. Iako mogu slobodno da kažem da konjarstvo poslednjih pet godina kod nas cveta, nas potkivača ostalo je još desetak u Srbiji, rekao je Živković.

Dejan je s’ ponosom istakao da je on četvrta generacija potkivača u svojoj porodici i da trenutno „obuva“ najtežeg konja na svetu Meda, teškog preko 1.400 kilograma, koji se nalazi na privatnom imanju u Sjenici.

Posebnu pažnju izazvali su vožnja fijakerima i konjički višeboj, u kom su deca jašući konje bacala koplja, gađala u metu, preskakala prepreke.

Po lepom jesenjem danu posetioce su zabavljali i folklorni ansambli, smotra narodnih nošnji, kao i šaljive dečije igre, poput nošenja jajeta kašikom, krunjenje kukuruza i skakanje u džakovima.

Na kraju se birao i najveći kupus, a pobedu je odneo „kapitalac“ od oko osam kilograma.