Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15%manji rod od desetogodišnjeg proseka, kazao je dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Miklič je, gostujući na RTS-u naveo da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara jeste niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura.
On je naglasio i značaj jake domaće industrije ulja i rekao da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta.
Foto: Agroportal.rs
– Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. Iako su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici koji imaju prinose veće od tri i po tone po hektaru – rekao je Miklič za RTS.
Prema njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća.
Foto: Agroportal.rs
– Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja – ukazao je Miklič i dodao da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada dostižu 270.000 do 280.000 hektara.
On smatra da će površine nastaviti da rastu uprkos padu otkupne cene, koja trenutno iznosi 37 dinara i do kraja sezone može porasti za dva do tri dinara.
Foto: Pixabay
Rukovodilac Odeljenja za suncokret ističe da ne stoje argumenti poljoprivrednika koji kažu da imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, te da se uljare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavljivali antimonopolskoj komisiji.
Miklič je rekao da je upravo došao iz Rumunije, gde je cena suncokreta ista ili možda čak malo manja.
– Svuda je cena relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će cenu ponuditi proizvođačima, ja dugo sarađujem s njima, a takvih saznanja nemam. Mislim da to tako ne ide. Velika je prednost Srbije što ima tako jak pređivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta – kaže Miklič.
Dodaje da imamo proizvodnju od nekih 700.000 do 750.000 tona ulja u solidnim godinama, nešto slično će biti i ove godine.
– Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulja nego što Srbija troši. Ulje je odličan izvozni proizvod i ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemljišta bile bi zaparložene – zaključije Miklič.
