Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić je u razgovoru sa direktorom Uprave za veterinu Živkom Matijevićem i njegovim saradnicima naglasio da je rad Uprave direktno povezan kako sa zdravljem građana Srbije tako i zdravljem životinja i bezbednošću hrane, te da će njen rad biti jedan od glavnih prioriteta resora koji vodi.
ČITAJTE I: Akcija za poljoprivrednike: Do 30.4. litra evro i opti dizela po 179 dinara na svim Nis petrol i Gazprom benzinskim stanicama
On je ukazao na poremećaje u proizvodnji svinjskog mesa i potrebu za jačanjem prehrambenog suvereniteta.
-Prošle godine smo uvezli više od 500.000 prasadi i preko 50.000 tona mesa. Bolje je da uvozimo prasad, a da ih zatim tovimo u Srbiji, koristeći domaće sirovine, kapacitete i radnu snagu, rekao je ministar.
Podržao je i pokretanje stručne rasprave u okviru Uprave radi razmatranja mogućnosti uvoza prasadi, pre svega iz Danske, odakle se tradicionalno uvozi najviše. Iako je podsetio da postoje aktivna žarišta slinavke i šapa u Mađarskoj i Slovačkoj, ministar je istakao da odluke moraju biti zasnovane na stručnoj proceni rizika, kao i na praksama drugih zemalja u okruženju.
-Lako je sve zabraniti, ali privreda mora da funkcioniše. Država mora da odgovori, kao što smo to učinili u vreme pandemije korona virusa, poručio je Glamočić.
Obavezno označavanje proizvoda animalnog porekla
Jedan od važnih prioriteta biće i jasno označavanje proizvoda animalnog porekla. On je ovom prilikom ukazao na slučajeve gde se proizvodi sa palminim uljem lažno predstavljaju kao sir i zatražio da oznake budu jasne, vidljive i da ne dovode potrošače u zabludu.
-Građani moraju da znaju šta zaista kupuju – sveži domaći proizvod ili zamrznuto meso iz uvoza. Ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše „sveže meso“ ako je to meso preklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana, naglasio je on.
Dodao je da će se ova pitanja rešavati u saradnji sa drugim resorima, pre svega Ministarstvom trgovine.
Glamočić je istakao da Srbija bez jasnog osnova ne sme zabranjivati uvoz, jer kao značajan izvoznik poljoprivrednih proizvoda mora voditi računa o mogućim recipročnim merama. Umesto toga, potrebno je pojačati kontrole i podići kvalitet uvozne hrane, jer on treba da bude na zadovoljavajućem nivou.
Hitno sazivanje sednice kriznog štaba za slinavku i šap
Resorni ministar je zatražio hitno sazivanje sednice kriznog štaba za slinavku i šap, uz dostavljanje detaljnog izveštaja o svim do sada sprovedenim merama.
-Prošlo je skoro mesec dana, a ništa nije urađeno. Uprava za veterinu mora da preuzme punu odgovornost, izjavio je ministar, dodajući da su potrebne hitne promene u organizaciji, u procesu izdavanja dozvola za uvoz, kao i u komunikaciji sa privredom i proizvođačima.
-Bez prave, svakodnevne komunikacije nema rezultata – formalnosti ne doprinose rešavanju problema, poručio je ministar i dodao da je važno da saradnja na terenu bude živa i stvarna, a ne samo administrativna.
Poštovanje rokova i dijalog kao osnov agrarne politike
Dan ranije Glamočić je održao i radni sastanak sa rukovodstvom Uprave za agrarna plaćanja.
U razgovoru sa direktorom Uprave Slobodanom Nikolovskim i njegovim najbližim saradnicima, ministar je naglasio da je efikasna i transparentna isplata subvencija jedan od prioriteta u radu Ministarstva.
-Želimo da svaki dinar državne podrške stigne tamo gde je najpotrebniji – na selo, na njivu, u štale, voćnjake i vinograde naših vrednih domaćina, poručio je Glamočić.
On je istakao da je poštovanje preuzetih obaveza, posebno rokova isplate subvencija, od ključnog značaja za očuvanje poverenja između države i poljoprivrednika. Kako je naglasio, odstupanja od dogovorenog nisu prihvatljiva, bez obzira sa koje strane dolaze i potrebno je da u narednom periodu dođe do ozbiljnije analize i mogućeg redefinisanja agrarne politike.
On je najavio da će u proces kreiranja novih mera biti uključeni vodeći stručnjaci iz naučnih i obrazovnih institucija, kao i predstavnici poljoprivrednih udruženja, uz naglasak da agrarna politika mora biti rezultat struke i argumenata.
-Mesto za donošenje odluka je u institucijama, ne na ulicama. Podsticajne mere se ne mogu formirati pod pritiskom, već u skladu sa realnim potrebama sektora i odgovornošću prema građanima, istakao je ministar.
Puna odgovornost i red u Upravi za agrarna plaćanja
Prof. dr Dragan Glamočić zatražio je hitno raspisivanje javnog poziva za podsticaje za kupljeno deklarisano seme kao i aktiviranje subvencionisanih kredita za poljoprivrednike. Kako je istakao, ovi koraci su morali biti sprovedeni pre početka prolećne setve.
-Neophodno je da do kraja godine napravimo jasan kalendar javnih poziva za 2026 godinu i da poljoprivrednici već na početku godine znaju šta ih očekuje, po uzoru na praksu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, poručio je ministar.
On je ukazao na ozbiljne propuste u radu Uprave za agrarna plaćanja, naročito u domenu organizacije, arhiviranja predmeta i ukupnog funkcionisanja službe. Te probleme je, kako navodi, uočio i dok je obavljao funkciju savetnika predsednika Republike.
Neprihvatljiva je realizacija svega 14 odsto podsticaja do sada
Poseban akcenat stavljen je na praćenje realizacije budžeta i poštovanje rokova isplate.
-Neprihvatljivo je da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14%. Rezultati se moraju meriti podacima, a ne izgovorima, zaključio je novi ministar.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Na kraju, ministar je podsetio da je Srbija jedna od vodećih država u svetu po iznosu direktnih podsticaja, ali da takva politika ne donosi uvek očekivane rezultate.
-Ukoliko želimo održiv sistem, jedan deo budžeta moramo preusmeriti na investicionu podršku. To je jedini način da unapredimo konkurentnost naše poljoprivrede, poručio je ministar Glamočić.
Izvor: MPŠV