Porodica Momirov iz Čente obrađuje oko 60 lanaca zemlje, bavi se ratarstvom i stočarstvom. O plodoredu, kako kažu, vode računa. Seju ječam, pšenicu, suncokret i, naravno zbog hraniva za stoku, detelinu.
Avgusta i početkom prve polovine septembra Nikola i njegov otac Ljuba imaju pune ruke posla. Kao što je poznato, žetva svih ratarskih kultura dospela je gotovo istovremeno ali, mesta za radost nema. Kao i u drugim atarima u srednjem Banatu, i uglavnom u celoj Vojvodini, suša je „odradila“ svoje.
ČITAJTE I: Južni Banat: Suša prepolovila prinos jesenjih kultura
Nikola, mladi čenćanski poljoprivrednik, na osnovu svog, a još više na osnovu iskustva svoga oca, kaže da je suša nezapamćena ali, u takvim uslovima prinosi su i viši od očekivanih.
-Ipak su u vreme cvetanja, kada su bile visoke temperature, klipovi kukuruza oprašeni. FAO grupe zerenja od 300 do 400 imaju neoprašen vrh klipa. Kod nas je prvih dana jula palo 50-60 litara kiše po kvadratnom metru, dok je polovinom jula kiša imala lokalni karakter-više je bilo u selu nego u ataru. Zbog toga su i prinosi prilično šarenoliki. Oni u velikoj meri zavise i od plodoreda, gustine setve i primenjene agrotehnike, objašnjava Nikola Momirov.
Nikola kaže da su na parceli sa najlošijim prinosima imali 2,6 tona po lancu, a na najboljoj 4,4 tone. U proseku ovogodišnji rod kukuruz je 3,5 tone po lancu što je ispod njihovih očekivanja.
On takođe naglašava da većina poljoprivrednika, zbog visokih cena imputa, štedi na đubrivima, posebno na osnovim. Ona se čak i izbacuju iz proizvodnje. Količine azota se takođe redukuju.
-Mi sa pšenicom nismo prošli tako loše ali, primenili smo punu agrotehniku uključujući i osnovno i azotno đubrenje. Suncokret smo prihranili samo sa azotnim đubrivom, a iako ova uljarica slovi za toploljubivu biljku, ne možemo se pohvaliti ni prinosom, oko 2 tone po hektaru, ni kvalitetom zrna. Problem imamo i sa detelinom. Ona je gotovo u potpunosti izgorela tako da smo na jednoj parceli početkom septembra nešto malo i pokosili, ali na drugoj nije je bilo uopšte, kaže za Agroportl.rs naš sagovornik.
Kabasta hrana posebno je bitna za ovog poljoprivrednika jer je ona namenjena za ishranu stoke. Naime, Momirovi su se bavili isključivo svinjarstvom i to od krmače preko prasića do tovljenika. Bez stočnog fonda su ostali zbog pojave AKS-s u Čenti ali, ipak nisu odustali. Dobili su nadoknadu, sačekali 7-8 meseci i ponovo počeli da pune obore.
-Nismo hteli opet da držimo krmače jer je to visokorizično ulaganje i velika investicija, a s’ obzirom na to da nema sigurnosti ako bi se situacija ponovila, ne znam kako bismo to finansijski preživeli jer je naknada za krmače bila prilično mala, a cena stoke je u značajnoj meri porasla. Sada po farmama nazimece koštaju između 50.000 i 60.000 dinara dok su suprasne još skuplje. Tako da je naknada od 40.000 dinara nedovoljna. Zbog toga smo se opredelili samo za tov prasadi, kaže Nikola.
Mada, po Nikolinim rečima, po završetku perioda kojim je dominirao AKS, a zbog značajnog smanjenja broja krmača, cena prasadi je proletos bila baš visoka – 120 evra po komadu i to težine 7-13 kilograma. Cena se sada stabilizovala pa se prase može kupiti po ceni od 5.500 do 7.000 dinara.
U oboru ovih vrednih domaćina trenutno se nalazi 97 svinja, 50 prasadi i 47 nazimica težine od 30-60 kilograma.
Period do početka kupovine prasadi Momirovi su premostili tvom bikova, pa i sada ih u štali imaju nekoliko. Kombinuju jednu i drugu granu stočartva da bi, kako kažu, mogli finansijski da posluju. U skladu sa smeštajnim kapaitetima sada u štali imaju 11 teladi i 4 juneta. U proizvodnju u uključili i koke nosilje.
-I ovde je došlo do pada cene pa se kilogram žive mere simentalca prodaje po ceni od 335 dinara, a holštajn od 300-310. Nadamo se da će do jeseni cena biti viša jer je skoro godinu dana u kontinuitetu bila 360 dinara za kilogram žive mere za rasu simentalac, posebno jer su i cene žitarica trenutno nešto više u odnosu na pre 2-3 meseca, kaže Nikola.
Momirov napominje i da je na otkupnom tržištu teško za poljoprivrednike. Razlog je, kako kaže, zatvaranje velikog broja malih klanica. Kod nakupaca je cena niža za 10 do 15 osto. Sem toga često ima problema sa papirima i naplatom te ova porodica svoju stoku prodaje jednoj klaničnoj industriji koja isplatu za preuzetu stoku izvrši za 5-7 dana.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Na pitanje kako glasi formula da jedno malo ili srednje poljoprivredno gazdinstvo bude finansijski održivo ako se uzmu u obzir izuzetno niske cene žitarica i uljarica, Nikola kaže da je to stočarska proizvodnja.
-Pretprošle godine smo na jednu parelu veličine 1,5 hektar bacili stajnjak i tu nam je prinos kukuruza bio skoro za dve tone po hektaru viši u odnosu na parcele koje nisu đubrene stajnjakom. Sem toga, ne moramo da prodajemo žitarice odmah nakon žetve kada je i cena niska, kaže Nikola.
FOTO GALERIJU MOŽETE POGLEDATI ISPOD
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Nikola Momirov