U svetu danas posluje 3 miliona zadruga koje osiguravaju radna mesta za 10% zaposlenog stanovništva, a najmanje 12% svetske popolacije učlanjeno je u zadruge. Rezolucijom A/RES/78/289
Opšta skupština Ujedninjenih nacija službeno je 2025. proglasila Međunarodnom godinom zadruga koja se obeležava pod pokroviteljstvom Mongolije i Kenije.
ČITAJTE I: ZSV: Zadružna škola za sticanje znanja, razmenu informacija i rešavanje problema
Ovom inicijativom naglašava se vitalna uloga zadruga u unapređenju održivog razvoja, iskorenjivanju siromaštva i podsticaju privrednog rasta. Tema godine, „Zadruge grade novi svet“, naglašava trajni globalni uticaj zadruga, pozicionirajući ih kao ključna rešenja za današnje globalne izazove. Ističe njihov doprinos održivom razvoju kroz društvene, ekonomske i ekološke dimenzije, pokazujući da su zadruge ključni pokretači u postizanju UN-ovih ciljeva održivog razvoja do 2030. godine. Takođe, ova tema naglašava jedinstvenu sposobnost zadruga da podstiču uključiv rast i jačaju otpornost zajednice.
-Ovo je drugi put u istoriji da su UN posvetile međunarodnu godinu zadrugama, i to nije slučajnost. Vođene brigom za sve zajednice, zadruge su se uspešno prilagodile da prevaziđu nastajuće izazove našeg vremena, i kroz istoriju su više puta pokazale da zajedno zaista gradimo bolji svet, rekao je Ariel Guarco, predsednik Međunarodne kooperativne alijanse.
O položaju naših zadruga u društvenom i privrednom miljeu, njihovom značaju za jedno društvo i izazovima sa kojima se susreću, za Agroportal.rs govori mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Međunarodna godina zadruga obeležavana je i 2012. Šta se izdvojilo tokom tih 13 godina u zadružnom sektoru kod nas?
Proteklih 13 godina bilo je mnogo promena u zadružnom sektoru, naročito u zakonskoj regulativi i priznavanju određenih prava zadrugama koja su do tog perioda bila degradirana u odnosu na druge pravne subjekte i fizička lica. Prvo bih istakla 2013. godinu, kada je donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi, a uz zahteve Zadružnog saveza Vojvodine, zadruge su prvi put uvrštene u korisnike podsticajnih sredstava. Do tada su zadruge mogle da koriste podsticajna sredstva samo preko pojedinih konkursa, dok su svi konkursi bili dostupni pravnim i fizičkim licima. Međutim, usvajanje ovog zakona nije bilo dovoljno da zadruge u podsticajnim merama potpuno stavi u fokus, a sve zbog nerešenog pitanja društvene svojine u zadrugama, koja ih je onemogućavala u preduzimanju investicija. Najveći pomak desio se 2015. godine kada je usvojen aktuelni Zakon o zadrugama koji je na snagu stupio januara naredne godine. Ovaj pravni akt najviše je doprineo zadružnom sektoru u opštem zakonodavnom i pravnom ambijentu naše države. On je sačinjen s’ jedne strane u skladu sa savremenim evropskim kretanjima u zadrugarstvu, a s’ druge strane obuhvatio je rešavanje starih nerešenih pitanja među kojima se isticalo prevođenje društvene u zadružnu svojinu. Zakon iz 2015. godine ovo pitanje je regulisao na precizan i kvalitetan način i zbog toga je predstavljao dobru osnovu za rešavanje svojinskih odnosa ali i onih koji se tiču upravljanja. Do sada je zahvaljujući sprovođenju ovog zakona, u 80-85 odsto zadruga društvena svojina prevedena u zadružnu, čime su postignuti jasni imovinski odnosi što zadrugama omogućava raspolaganje svojom imovinom u skladu sa odlukama skupštine, kao što je to slučaj i kod drugih pravnih subjekata.
Pomenuta dva zakona trebala su da otklone sve nedostatke koji su do tada postojali. Da li se to desilo i u praksi?
U istom tom periodu izraženo je bilo ćutanje javne administracije, a naročito po pitanjima odlaganja rešavanja zahteva zadruga za upis zadružne svojine, kao i povraćaja imovine zadrugama, što je imalo niz negativnih posledica na poslovanje zadruga. Redovne žalbe na zahteve zadruga za upis zadružne svojine koje smo imali od strane pravobranilaštva, posebno iz Novog Sada, zadrugama su onemogućile da u kratkom roku upišu zadružnu svojinu. Praktično, to je onemogućavanje realizacije zakonom zagarantovanih prava na štetu zadruga. Ovaj negativni aspekt nije prevaziđen svo ovo vreme. Moram istaći da je ZSV tim povodom reagovao prema svim republičkim i pokrajinskim nadležnim organima kako bi se ceo proces ubrzao. Pohvalila bih saradnju sa Ministarstvom privrede koje je zajedno sa nama zastupalo interese zadruga i kod drugih organa poput Republičkog geodetskog zavoda. Tokom perioda od 2012. godine do danas zadruge su u daleko boljoj poziciji nego pre nekoliko decenija kada se govori o ostvarivanju prava na dobijanje podsticaja, ali još uvek se ne prepoznaju njihova uloga i značaj. Primera radi, zadruga koja na republičkom ili pokrajinskom nivou konkuriše za neka sredstva iz agrarnog budžeta ima ista prava kao i fizička lica – poljoprivrednici ili pravno lice – preduzetnici ili društva sa ograničenom odgovornošću. Međutim, razlika i te kako postoji. Jedna investicija u zadruzi biće korisna i za zadrugare i kooperante za razliku od fizičkog lica koje će je koristiti pojedinačmo. Još uvek se nije shvatilo da će ekonomska efektivnost investicije u zadruzi biti mnogo veća u odnosu na pojedinačno poljoprivredno gazdinstvo fizičkog lica, te iz tog razloga treba podsticati udruživanje i zajedničko investiranje kroz zadruge. Uključivanjem sve većeg broja u zadruge, utiče se i na smanjenje sive ekonomije u poljoprivredi, koja je uprkos mnogobrojnim novim propisima, i dalje u visokom obimu prisutna u agrarnom sektoru. Moram naglasiti da zadruge nisu prepoznate kao nosioci lokalnog i ruralnog razvoja, čak i u situaciji gde su u velikom broju naselja zemljoradničke zadruge jedini privredni subjekti. Lokalne samouprave bi takođe trebalo da nastoje da omoguće zadrugama što bolje uslove za rad. Mnogo je primera u kojima saradnja lokalnih samouprava i zadruga ne postoji, ali postoje očekivanja da zadruge podstiču kompletan ekonomski i socijalni život zajednice, što one po svojoj prirodi i rade. Posebno bih naglasila da u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja iz 2014. godine, zadruge takođe nisu prepoznate kao nosioci razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Opšta skupština UN definisala je četiri cilja Međunarodne godine zadruga 2025. Jedan od njih je zagovaranje podsticajnih mera i okvira odnosno stvaranje podsticajnog pravnog i političkog okruženja za zadruge. U kakvom okruženju posluju naše zadruge?
U odnosu na 2012. koja je takođe od strane UN proglašena za Međunarodnu godinu zadruga, ako se gleda generalno, naše zadruge rade u boljem poslovnim okruženju kada govorimo o zakonodavstvu. Ipak, mnoge prepreke nisu prevaziđene. Konkretno, u propisima koje zadruge primenjuju u radu one se odnose na neprepoznavanje zadružnog oblika organizovanja, počev od poreskih propisa koji ne prepoznaju da je zajednička proizvodnja koja postoji između zadruga i zadrugara zapravo jedna proizvodnja, pa na dalje. Zadruge se neosnovano oporezuju, posebno porezom na usluge upotrebe zadružne mehanizacije na njivama zadrugara. Takođe, ne postoji podsticajna poreska politika, kao ni podsticaji prilikom zapošljavanja u zadrugama, poseban tretman zadružnih investicija i drugo, te se može zaključiti da trenutno nema mera razvojne politike koje bi zadruge stavile u fokus. U skladu sa navedenim, opšti ambijent za poslovanje zadruga nije mnogo unapređen, osim u delu donošenja i primene aktuelnog Zakona o zadrugama i delimično Zakona o podsticajima u poljoprivredi.
U odnosu na položaj zadruga u drugim propisima koji se primenjuju u njihovom radu, uočava se nedostatak znanja o zadrugama koji se dalje oslikava kroz zakonska rešenja koja od zadruga traže nešto što nije eminentno zadružnoj formi organizovanja, ili ih onemogućavaju u ostvarivanju određenih poslovnih aktivnosti. Kao primer navešću registraciju stvarnog vlasnika, koji u zadrugama ne postoji, a u skladu sa postojećom regulativnom, potrebno ga je registrovati. Kada govorimo o tržišnom poslovanju zadruga činjenica je da sve što su zadruge do sada postigle za svoje zadrugare, rezultat je njihovog ulaganja i zalaganja, a ne nekih posebnih uslova koje su imale na tržištu. Značajne prepreke za uspešnije poslovanje zadruga i njihovih zadrugara, ali i drugih subjekata u poljoprivredi koji posluju u okviru pravnog sistema, predstavlja i nelojalna konkurencija u vidu sive ekonomije, nekontrolisani uvoz poljoprivrednih proizvoda, odsustvo pravovremenih intervencija države na tržištu u periodima većih tržišnih poremećaja, što je svakako u domenu odgovornosti državnih organa, koji u navedenim oblastima nisu dovoljno učinili na obezbeđenju neophodnih uslova za opstanak i razvoj domaće poljoprivrede.
Samo zadrugarstvo u jednom delu regulisano je Zakonom o zadrugama što je dobro i kvalitetno rešenje dok s’ druge strane, u drugim propisima zadruge nemaju adekvatno mesto koje im pripada. To im nameće i određena ograničenja ili dodatne troškove u poslovanju. Kako unaprediti zadrugarstvo u Srbiji u institucionalnom i praktičnom okviru?
Smatram da bi u državnim, pokrajinskim i lokalnim organima koji su nadležni za donošenje podsticajnih i razvojnih mera trebalo prvo unaprediti znanje o zadrugarstvu. Činjenica je da ono nije na dovoljnom nivou i odatle potiču i osnovni problemi koje naše zadruge imaju. Trebalo bi unapredeti i zakonodavnu i podsticajnu politiku kako bi se zadrugama omogućilo da rade u skladu sa svojim oblikom organizovanja. Rad Republičkog geodetskog zavoda i svih drugih organa kroz koje zadruge trebaju da ostvare određena prava kao što je upis zadružne svojine, neophodno je ubrzati i podići na viši nivo stručnosti. Posledice koje imamo u zadružnom sektoru zbog dugotrajnih postupaka povraćaja imovine, dugotrajnog neupisivanja zadružne svojine, u ekonomskom smislu, ogromne su za zadruge. Tu postoji veliki prostor za unapređenje sistema, za koji je odgovorna država i nadležne institucije.
Tema Međunarodne godine zadruga je „Zadruge grade bolji svet“. Naredni cilj UN je podići javnu svest. Ako se govori o socijalnom konekstu, šta je potrebno naglasiti?
Vojvođanske zadruge jesu deo evropske i svetske porodice zadruga. Podsećanja radi, začeci zadružnog uduživanja upravo su bili na našim prostorima – treća zadruga na svetu osnovana je na prostorima Vojvodine, u Bačkom Petrovcu. Zadruge su u svojoj dugoj istoriji uvek služile svojim zadrugarima i kooperantima za unapređenje njihovog ekonomskog položaja, a u kriznim uslovima poslovanja su im bile oslonac za opstanak u delatnosti poljoprivrede. U poslednje dve godine, koje su obeležili izuzetno teški uslovi za poslovanje poljoprivrednika, zadruge su u velikoj meri podnosile njihove gubitke, uz istovremeni doprinos obezbeđenju nastavka njihove proizvodnje, kao što je to i sada, pred prolećnu setvu. Odnosno, bez zadruga, i u aktuelnom periodu kao i u mnogim ranijim periodima, veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava ne bi opstao u tržišnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a njihovi vlasnici najverovatnije ne bi ni ostali da žive na selu. U tome zadruge imaju veoma značajnu ulogu što su i dokazale mnogo puta. Međunarodnu godinu zadruga većina zadruga dočekala je u teškom ekonomskom položaju koji je posledica izuzetno nepovoljnih uslova poslovanja i za njih i za njihove zadrugare u prethodnom periodu.
U značajnom broju zemalja zadruge su aktivne u gotovo svim segmentima poslovanja i života. U Vojvodini se ovaj vid organizovanja odnosi na poljoprivredne zadruge. Akcenat Međunarodne godine zadruga je na održivosti. U tom smislu, koja je uloga zadruga u zagovaranju i primeni proizvodnje po principima održive poljoprivrede?
Poljoprivrednici koji rade sa zadrugama i koriste njihove kapacitete za obavljanje sopstvene proizvodnje, u suštini pravilnije primenjuju sve agrotehničke mere. Oni više vode računa i o ekonomskim i o ekološkim ciljevima razvoja koji jesu osnova održive poljoprivrede. Zadruge koje imaju stručna lica, svoje agronome, inženjere zaštite bilja i druge stručnjake i do sada su bile na usluzi svojim zadrugarima u smislu da proizvodnja bude, između ostalog, i održiva. Kada govorimo o inovacijama u ovoj oblasti kojih ima na pretek, pojedine zadruge se uključuju u ove tokove jer imaju kapaciteta da ih isprate i one se prenose i kod zadrugara ili kroz primenu usluga ili kroz prenos tehnologija nakon iskustva zadruge o uspešnoj primeni. I ranije smo ustanovili da i kod investicija i primena novih mera koje doprinose tehničkom, tehnološkom i ekološkom razvoju, ako zadruga prva počne da ih primenjuje na svom posedu, mnogo lakše će i poljoprivrednici početi da ih primenjuju kroz uslugu zadruge ili kroz samostalno sprovođenje.
Poslednji, ali ne manje važan cilj UN, je stimulisanje liderstva odnosno uključivanje mladih u zadružni pokret. Koliko je ovaj izazov velik za zadrugarstvo u Vojvodini i kako se može delimično ili u celosti prevazići?
Ova tema je veoma značajna i na evropskom nivou, а za naše prostore je još značajnija imajući u vidu dugotrajnu i intenzivnu migracija mladih ljudi iz sela u gradove i u inostranstvo. Danas je veoma teško odgovoriti na pitanje kako mladog čoveka zadržati u poljoprivredi. Podrazumeva se da taj mladi čovek mora imati resurse i uslove za rad. Priuštivost resursa u poljoprivredi jedna je od tema o kojoj se u našoj javnosti malo priča, a zapravo bi trebala da bude glavna tema u definisanju buduće strategije razvoja poljoprivrede. Ovde prevashodno mislim na priuštivost poljoprivrednog zemljišta kao osnovnog resursa za rad u poljoprivredi, a zatim i sve druge resurse. Nažalost, ona je za mlade ljude na izuzetno niskom nivou, posebno za one koji nemaju neko porodično nasledstvo u vidu poljoprivrednog zemljišta i opreme za rad. Naša država nema definisanu strategiju u pravcu obezbeđenja veće priuštivosti poljoprivrednog zemljišta i drugih resursa mladim poljoprivrednicima, što je strateški problem. Primera radi, mnoge zemlje u Zapadnoj Evropi vode računa o tome kako domaćim poljoprivrednicima, a naročito mladima, omogućiti da dođu do osnovnih resursa za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, kroz sprovođenje različitih mera i podsticaja u tom pravcu. Druga stvar koja bi bila značajna je stimulisanje udruživanja mladih poljoprivrednika u zemljoradničke zadruge. Kroz podržavanje investicija u takvim zadrugama mladi bi se lakše odlučili da se poljoprivredom bave profesionalno. Od strane Ministarstva za brigu o selu u predhodnom periodu smo imali investicioni program koji je bio namenjen isključivo zadrugama, kako postojećom tako i novoosnovanim. Upravo u tim novoosnovanim zadrugama bilo je dosta mladih ljudi koji su odlučili da se bave poljoprivredom, i ovaj program je značajno doprineo njihovom udruživanju. Mislim da se mladi teško odlučuju na obavljanje poljoprivrede kao jedine delatnosti, imajući u vidu nepovoljne uslove za rad u njoj koji se ogledaju u mnogim pomenutim faktorima, a početna prepreka je svakako nedostatak resursa za profitabilno obavljanje ove zahtevne delatnosti. Neophodno je unaprediti mnoge aspekte ekonomske politike u poljoprivredi, socijalne politike, i drugih oblasti, kako bi se mladi ljudi u većoj meri opredeljivali za profesionalan rad u poljoprivredi.
Zadružni savez Vojvodine između ostalog je prepoznatljiv i po, za zadrugare veoma korisnim, aktivnostima koje organizuje. Kojim temama ćete pokloniti pažnju tokom Međunarodne godine zadruga?
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Pre svega, u fokusu rada Zadružnog saveza Vojvodine i ove godine kao i do sada, biće zastupanje interesa naših članica, i borba za obezbeđenje njihovog boljeg položaja kroz zahteve prema nadležnim organima za ostvarivanje njihovih prava i poboljšanje njihovog položaja u merama ekonomske politike u poljoprivredi. Pored navedenog, Zadružni savez Vojvodine svake godine organizuje nekoliko manifestacija i stručnih skupova na kojima upravo promoviše vrednosti koje su sada i ciljevi Međunarodne godine zadruga. Tako da ni ove godine neće izostati naše postojeće manifestacije kao što su Žetveni dan i Zadružna škola. Takođe ćemo iskoristiti priliku da organizujemo dodatne konferencije sa ciljem da se zadruge bolje pozicioniraju u zakonodavnom i privrednom ambijenu. Epicentar tih događaja biće tokom održavanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Upriličićemo najmanje dve konferencije međunarodnog tipa na kojima će zadrugarstvo biti u fokusu, a u skladu sa parolom Međunarodne godine zadruga „Zadruge čine svet boljim“.
Piše: Jasna Bajšanski