U zimskom periodu, od oktobra prošle do marta ove godine, u regionu srednjeg Banata palo je oko 317 litara kiše po metru kvadratnom. Ovo je svakako velika količina padavina u kratkom vremenskom intervalu uz veoma visoke temperature vazduha.
ČITAJTE I: Za prolećnu setvu u optimalom roku trebaju kiše i sunce
Prosečne srednje dnevne temperature su bile oko 5,6 stepeni Celzijusa. Ovakve okolnosti dovele su do toga da je evaporacija bila neobično visoka, poručuju iz zrenjaninske PSS.
-Analizom stanja vlage u zemljištu došli smo do saznanja da su zimske rezerve vlage u zemljištu, u periodu od oktobra do aprila meseca, bile 40 odsto od optimalnih. Pošto nam je zima bila veoma topla, isparavanjem je velika količina ove vode isčezla, a palo je izuzetno malo kiše u periodu januar-mart, svega 50 litara po metru kvadratnom. Sada su rezerve zimske vlage minimalne, kaže dipl. inž. Dragan Marković, savetodavac PSS Zrenjanin.
On objašnjava da se za određivanje rezerve zemljišne vlage uzima samo debljina oraničnog sloja do 60 ili 100 cm, tako da je ove sezone deficit oko 60 odsto.
-Kada u obzir uzmemo reserve vlage u dubljim slojevima zemljišta, podzemne vode i njihov uticaj na kapilarno kretanje vode kroz zemljište, rezerve zimske vlage mogu da zadovolje potrebe biljaka za nicanje i period ukorenjavanja. Nažalost, već desetak godina vode u nižim slojevima se troše na površinskom sloju tako da su rezerve u njima iscrpnjene. Ovo je uslovilo sve većom zavisnošću poljoprivredne proizvodnje od letnjih pljuskova, što ranijih godina nije bio slučaj. Neki stručnjaci ovu pojavu nazivaju „globalizacijom klime”. Kako god da je nazovemo, deficit vlage u zemljištu je sve prisutniji na našim poljima, poručuje Marković.
U prethodno opisanoj situaciji, zimsko-prolećne padavine u Srednjobanatskom regionu doprineće stabilizaciji voda u zemljištu. Drugim rečima, rezerve vlage u površinskim slojevima će se obnoviti, što je dobro.
Međutim, zaključuje Marković, rezerve u dubljim slojevima zemljišta neće se trenutno povratiti, jer je manjak vode u površinskom sloju zemljišta nadoknađen iz dubljih slojeva zemljišta.
Piše: J. Bajšanski