Pitanje koje se ovih dana vrlo često postavlja u krugu proizvođača, ratara i stočara je da li sejati pšenicu, u kom obimu i koju agrotehniku primeniti. Na njivama Nišavskog okruga mogu se videti pripremljene, a i već posejane parcele ozimim strninama.
Trenutno nema dovoljno vlage za nicanje, ali postoje povoljni uslovi za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu zemljišta i samu setvu zahvaljujući predhodnim padavinama koje su stvorile povoljne uslove da se započnu setveni radovi.
ČITAJTE I: Nikad skuplja setva, za hektar pšenice 140.720 dinara
Poslednja žetva nije bila na nivou očekivanja mnogih ratara. Nedostatak zimske vlage, manjak padavina u prihrani pšenice tokom intzenzivnog porasta i najbitnije tokom nalivanja zrna i faza zrenja, rezultiralo je vrlo slabim prinosima i lošijem kvalitetu roda na teritoriji većeg dela Nišavskog okruga.
Prošla setva je bila dosta skupa, a predstojeća je još skuplja. Od predhodne setve seme je poskupelo za 30%, zavisno od sortimenta. Minerala đubriva su na nivou cena s proleća, ali 3 puta skuplja od predhodne jeseni. Istina, cena merkantilne pšenice je kao nikad ranije povoljna sa aspekta proizvodnje i samih proizvođača. Cena pšenice jeste najvažniji faktor koji bi mogao da opredeli proizvođače da je seju i ove jeseni. Drugi faktor je velika potreba za pšenicom i treće, pšenica je kao i ostala strna žita najbolja i najčešća predkultura ostalim kultivisanim vrstama.
Međutim ako cena pšenice bude na ovom nivou u narednoj žetvi, do ove cene se može doći jedino zadovoljavajućim kvalitetom zrna, da sadržaj proteina u zrnu bude više od 12,5-13%, sadržaj glutena viši od 32-33%, hektolitarska težina preko 80kg/l. Za potrebe proizvodnje stočne hrane nije potreban ovaj navedeni kvalitet zrna pšenice. Da bi se ovi minimumi kvaliteta zrna pšenice, sa aspekta potreba tržišta i mlinske industrije postigli potrebno je sejati adekvatne sorte i primeniti adekvatnu agrotehniku.
Treba sejati kvalitetne sorte, poboljšivače i hlebne sorte koje najčešće postižu željeni kvalitet zrna. Na našem tržištu ima dosta sorti visokog tehnološkog kvaliteta različitih semenskih kuća. Za dobar kvalitet zrna vrlo je bitno i potrebno primeniti dobru agrothniku, pre svega đubrenje potrebnim količnama mineralnih hraniva i adekvatnim đubrivima. Neophodna je ishrana u startu, zavisno od stanja mineralnih hraniva u zemljištu potrebnim količinama fosfora i kalijuma, a zatim kvalitetna i adekvatna prihrana u proleće azotom, u cilju dobijanja i dobrih prinosa i dobrog kvaliteta. Naša su zemljišta najčešće siromašna fosforom, a dobro obezbeđena kalijumom. Zbog toga u zasnivanju useva pšenice, nezavisno od agrohemijske analize zemljišta, treba uneti bar 60-80kg/ha fosfora. U prolećnoj prihrani bar 90-110kg/ha azota, zavisno od intenzivnosti i potrebe sorte i od stanja trenutno biljkama dostupnog azota u zemljištu koji se može utvrditi N-min metodom. Ipak bi trebalo obaviti agrohemijsku analizu zemljišta pogotovu sada, da bi poljoprivrednici znali da li, koliko treba i čime nađubriti naše zemljište.
Trenutno su mineralna đubriva dosta skupa, u odnosu na predhodnu jesenju setvu 2-3puta skuplja. Kad se tome doda da je i seme poskupelo za gotovo 30% dolazi se do jako visoke cifre ulaganja u novu proizvodnju po hektaru posejane površine, bar 100-120 000 dinara. Malo proizvođača će biti u mogućnosti da izdvoji ovu sumu novca da bi primenili punu agrotehniku. A da li će cena zrna pšenice biti na ovom nivou?
Bez adekvatnog đubrenja i pre svega primene deklarisanog, kvalitetno dorađenog i zaprašenog semena nema ni dobrih prinosa. Većina proizvođača će uštedeti na nekom od pomenutih faktora proizvodnje. Sejaće sopstveno seme iz ambara i samostalno zaprašivati kontaknim fungicidima koji nisu tako efikasni u suzbijanju spektra biljnih bolesti kao sistemični koji se uglavnom primenjuju u doradnim centrima. Većina će sejati bez upotrebe startnog đubriva a primeniće azot u prihrani koji je nosioc prinosa. To može dovesti do disbalansa u mineralnoj ishrani i na kraju do toga da se ne postignu željeni prinosi i kvalitet prinosa, da se desi poleganje useva, osetljivost na brojne bolesti izazvane primenom samo azota, a ne i ostalih potrebnih elemenata mineralne ishrane.
Svi ovi faktori utiču na krajnji prinos i u startu na njegovo smanjenje. Ono na čemu se može uštedeti je da se primeni redukovana obrada zemljišta, da se u manjem broju prohoda ostvari ušteda u gorivu, u radnim satima, a ujedno ubrza i pojednostavi setva. Primenom tanjirača, traktorskih freza ili setvenih agregata u dva do tri prohoda na bar 15-18cm dubine, može se obaviti na čistim njivama od korova redukovana obrada zemljišta i zatim setva. Ovako se izbegava oranje i dva do tri prohoda pripreme zemljišta. Rezultati u praksi dokazuju da se i na ovaj način mogu dobiti prinosi na nivou prinosa klasične obrade zemljišta i setve s tim što je neophodno naredne godine za okopavine orati na 35-40cm dubine da bi se razbio plužni đon i zbijenost zemljišta, što bi dobro bilo uraditi i primenom podrivača. Na nekim zemljištima i uz prisustvo adekvatnih mašina i direktna setva bez ikakve predhodne obrade zemljišta i dodatne predsetvene pripreme zemljišta može biti rešenje u cilju smanjenja troškova.
Praksa, naše iskustvo, navike, tradicija, sve to ukazuje da će se sejati pšenica i na teritoriji Nišavskog okruga opet i ove godine. Naši proizvođači seju i kada je najteže, pa i sada. Valjda će i uz oskudnu agrotehniku pomoći neki drugi činioci koji su nas izdali ove godine, a nadamo se da neće opet.
Piše: Saša Stanković, PSSS Srbije