Zemljoradnička zadruga „Zrenjanin“ završila je izgradnju podnog skladišta za primarne ratarske kulture i, kako kaže njen direktor, Darko Gavrilović, to je veliki pomak. Temelj za opstanak svake zadruge su skladišni kapaciteti, a to je bio deficit kod ZZ „Zrenjanin“.
-Skladište je osnov za dalji ravoj i velike su koristi od njega jer sama zadruga od troškova lagerovanja povećava dodatne prihode, zadrugari i kooperanti imaće znatno nižđe troškove lagera. Sem toga, skladiše je u pogledu logistike na dobroj pozicij pa se zahvaljujući tome skraćuje vreme radova u polju, objasnio je Gavrilović.
Darko Gavrilović, direktor ZZ „Zrenjanin“ iz Zrenjanina
Izgradnja ovog objekta koštala je 400.000 evra. Od toga, 120.000 su bespovratna sredstva dobijena po osnovu konkursa Ministarstva za brigu o selu. Isto toliko novca obezbedila je zadruga iz sopstvenih sredstava, dok je 220.000 evra ostvareno kroz investicione kredite.
Podno skladište vredno 400.000 evra
Gavrilović je takođe naglasio da zadruga sa sopstvenim skladišnim kapacitetom može samostalno nastupati na tržištu i birati kupce po vlastitom nahođenju. Do sada to nije bio slučaj, roba je čuvana na tuđim otkupnim mestima pa je samim tim tamo i prodavana što je isključilo mogućnost postizanja bolje cene robe na tržištu.
-Do sada smo u tuđa skladišta predavali oko 3.000 tona pšenice. Očekujem da će u našem skladištu ova količina biti znatno veće. Usevi su imali dovoljno vlage, a rane sorte su ostvarile prinos od 4-5 tona po katastarskom jutru, dodao je Darko Gavrilović.
Vukov: Zadružno skladište sanjam punih 25 godina
Slavko Vukov član je Upravnog odbora ZZ „Zrenjanin“ iz Zrenjanina i zadrugar je od njenog reosnivanja 1990. godine. Bio joj je veran i kada je bilo teško, kada su je mnogi napuštali jer je, kako kaže, duboko verovao u ideju zadrugarstva.
Slavko Vukov, član UO ZZ „Zrenjanin“
-Prvo, nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da neko ko je na prvom mestu imao imovinsku osnovu, propadne. Uvek sam se borio da se ova zadruga sačuva i želeo sam da se ide napred. Ovo skladište je moj san punih 25 godina. U nekom momentu imali smo i bolje ekonomske situacije ali, jednostavno nije se desilo, kaže Vukov.
On dodaje da su zadrugari bili spremni za ovaj poduhvat ali predhodni menadžment nije. Situacija je, prema njegovim rečima bila izuzetno loša jer je „Žitoprodukt“ zrenjaninskim poljoprivrednicima pre 12 godina ostao dužan 10 miliona dinara.
Svečano otvaranje podnog skladišta ZZ „Zrenjanin“
-Imajući određeni kapital ZZ „Zrenjanin“ ovaj udarac je nekako prevazišla. Takvih bočnih udara bilo je mnogo. Uspeli smo da se spasemo. Sada je bio zadnji momenat da dođemo do svog prijemnog mesta za žitarice. Ovo je protočno skladište i ono ne može trpeti duže skladištenje. Za početak je dovoljno, malo je, ali su nada i potrebe velike, objašnjava Vukov.
Kako je Zrenjanin ostao bez skladišnih kapaciteta?
Na pitanje da li Zrenjanin ima dovoljno skladišta, Vukov je odgovorio da je svima poznato da kapaciteti postoje. On je još jednom ukazao na problem koji se javio u periodu privatizacija kada su skladišni kapaciteti privatizovani u sklopu mlinova. Tada su, generalno, bili mimo kontrole poljoprivrede. Odmah se videlo da je to ozbiljan problem.
-Mislim da smo to mogli rešavati na fini način, kao što je to učinjeno u Sloveniji. Logično je bilo da smeštajni kapaciteti pripadnu bazičnoj poljoprivredi jer ih je ona i gradila. Podsetiću vas da su stariji zadrugari 70-ih godina prošlog veka davali ozbiljan novac da „Žitoprodukt“ izgradi sve silose. Tada se nije postavljalo pitanje da li poljoprivrednik to hoće ili neće. Sistem je bio takav da se jednostavno morao izdvajati novac za te namene. To je u suštini naše, ali nam se vlasništvo nije priznalo, podseća Slavko Vukov.
Stariji zadrugari su gradili silose „Žitoprodukta“, njigova deca i unuci zadružno skladište
On dalje priča da su došle nove firme i nova skladišta. Neki poljoprivrednici su doživeli da im je roba ostala kod firmi koje su propale. Ozbiljnih lomova je bilo svih ovih godina i, kako kaže Slavko, imala ih je i ZZ „Zrenjanin“ ali je srećom, uspela da ih prevaziđe.
-Ne možemo se osvrtati na prošla vremena, prinuđeni smo da krenemo od nule kao što smo to sada uradili, da gradimo ponovo i da pametno rukovodimo da ne bismo ušli u crvenu zonu, zaključio je Vukov.
I najmađi uče zadružne vrednosti
Svaka zadružna investicija zahteva podršku
Prema rečima predsednice Zadružnog saveza Vojvodine Jelene Nestorov Bizonj, sve više zemljoradničkih zadruga investira u svoje skladišne kapacitete.
-Trenutno su teška vremena za investiranje i svaki takav poduhvat zahteva podršku. ZZ „Zrenjanin“ imala je podršku i ona je pravi primer na koji način se može pomoći zadrugama da unaprede ekonomski položaj svojih zadrugara tako što će dodati vrednost njihovim proizvodima rekla je Jelena Nestorov Bizonj.
Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zaružnog saveza Vojvodine
Ona je naglasila da svaka investicija dodaje vrednost proizvodima, a to se posebno odnosi na one u skladišta. To je način da se čuvaju proizvodi dok ne dođe pravi momenat za njihovu prodaju. Na taj način zadrugari postaju samostalniji i nezavisniji na tržištu.
-Ova investicija došla je u idealno vreme jer je jako značajno imati prostor za čuvanje osnovnih poljoprivrednih proizvoda, počevši od pšenice pa nadalje. Svesni smo fluktoacija cena koje se javljaju na tržištu. Počevši od 2020. godine pa do danas bilo je mnogo ekonomski nelogičnih promena u cenama, kazala je predsednica ZSV.
Ako mediji nešto ne zabeleže kao da se ništa nije dogodilo – novinari Mile Novaković i Nikola Božović
Prema njenim rečima, ovakvi skladišni kapaciteti zadrugama su potrebni više nego ikad jer se na taj način zadrugarima obezbeđuje ono zbog čega se i udružuju – povećanje ekonomske profitabilnosti proizvodnje na maksimalni mogući nivo.
