Od 1. januara 2022. godine izmene Zakona o sredstvima za zaštitu bilja predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme koja se koristi pri tretiranju voća i povrća. Ove novine pre svega imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane
Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama. Devedeset odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, ali svega polovina brine o takozvanom driftu, odnosno skretanju kapljica preparata sa tretirane površine. Trećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.
ČITAJTE I: Jantarna kiselina za bolji rast, bolji rod i otpornost na stres
-Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.
Predviđa se da proizvođače i ubuduće obučavaju savetodavci, a uredno vođenje takozvanog dnevnika prskanja biće bonus na subvencije. Ovako bi umesto odomaćenog izraza “bacam đubrivo” mogli da pređemo na nešto preciznije.
-Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji – pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava – hajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose, kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
Kuda sa ambalažom?
-Najveći deo ambalažnog otpada ide kroz komunalni otpad i spaljuje se, a sa najmanjim delom – oko 10 odsto svega, postupa se na pravilan način, odnosno odlaže se do dalje reciklaže, rekao je prof. dr Goran Malidža iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom – preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.
Izvor: RTS