Na području Srbije se zasadi krušaka nalaze u fazi od kraja cvetanja do plodovi su dostigli dimenzije do 10 mm (BBCH 69-71).
ČITAJTE I: Od čega treba zaštiti šljive, višnje i trešnje
U pregledima proizvodnih zasada je ustanovljeno prisustvo sledećih štetočina:
Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri): u gotovo svim zasadima su prisutni svi stadijumi razvoja i u toku je polaganje jaja prve letnje generacije.
Kruškina eriofidna grinja (Eryophies pyri): u pojedinim zasadima su na listovima i tek zametnutim plodovima prisutni simptomi ishrane grinja u vidu zelenih plikova koji kasnije postaju crveni.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys): u pojedinim zasadima u severnim krajevima naše zemlje prisutne su odrasle jedinke koje sada u početnim fazama razvoja plodova mogu naneti najveće štete i prouzrokovati velike deformitete.
Biljne vaši (Aphididae): u velikom broju zasada je prisutno više vrsta vaši čije kolonije se nalaze na naličju listova.
Za suzbijanje navedenih štetočina se preporučuje kombinacija registrovanih insekticida:
a.m. abamektin, preparati: Vertimec 018 EC, Abastate, Vertigo 1,8 EC, Amon 020 EW, Invert EW, Kraft 1,8 EW, Webelex u koncentraciji 0,15% + a.m. deltametrin, preparati Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux u koncentracijin 0,05%.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Zbog najave kišovitog i toplog vremena, sa ciljem sprečavanja zaraza od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pyrina) i sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri) preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida na bazi mankozeba ili kaptana ili folpeta ili ditianona.
Izvor: Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja