Završna konferencija Udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“ održana je u Master centru Novosadskog sajma i tom prilikom dodeljena su i istoimena priznanja.
Po rečima Stefana Gligorića, ovaj događaj ujedno je i kruna svih aktivnosti koje je ovo Udruženje realizovalo tokom 2024. godine.
ČITEJTE I: Priznanja ZSV za doprinose razvoju zadrugarstva
Stav ovih mladih ljudi je da poljoprivrednik budućnosti nije samo proizvođač primarnih poljoprivrednih proizvoda. On je vizionar, preduzetnik i lider. Zbog toga su sve njihove aktivnosti usmerene ka kontinuiranom obrazovanju i sticanju novih znanja i veština.
Znanje nas pokreće
A po nova znanja i veštine članovi Udruženja i najuspešniji studenti voćarstva Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu išli su ove godine u italijanski grad Rimini, na Sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva „MACFRUT“. Pohađali su i trodnevnu obuku u okviru projekta „LABINOVA Balkan“ koja im je kroz širok spektar tema, od alata za internacionalizaciju poslovanja, do analize tržišta, planova izvoza, precizne poljoprivrede, agromehanizacije i organizacije zadrugarstva u Italiji, predočila sve ono što im može pomoći u obrazovanju. U okviru programa „LABINOVA“ posetili su i Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije „EIMA“ u Bolonji. Sve ovo organizovala je italijanska agencija za spoljnu trgovinu ICA/ITA. Kao posebno upečatljivu, izdvajaju posetu Samitu AGRO G7, održanom u Sirakuzi.
Moto Udruženja je „Znanje nas pokreće“ te su u skladu sa njim „Poljoprivrednici nove generacije“ održali dva konferencijska edukativna događaja posvećena regenerativnoj poljoprivredi. Upriličine su i tri edukativne radionice posvećene suočavanju poljoprivrednih proizvođača sa svim izazovima koje nose klimatske promene.
Stefan Gligorić kaže da je njihov koncept kontinuirano obrazovanje. U tom duhu su i planovi za 2025. godinu.
-Planiramo da u narednoj godini ponovimo neke od ovih poduhvata ali, već radimo i na organizaciji novih u čijem epicentru se nalaze edukacija, sticanje novih znanja koja bi implementirali u vlastite proizvodnje. To je neophoda da bi zajedno prevazišli ova teška vremena za poljoprivredu, a može se reći i za struku, rekao je Gligorić.
Laureati su poručili: Mladi su otvoreni ka novim tehnologijama
Ove godine Udruženju „Poljoprivrednici nove generacije“ pridružilo se 10 novih članova koji su i ovogodišnji laureti.
-Ovo priznanje za mene je motivacija za naredne korake. Trudimo se da poljoprivredu radimo na savremen način u čemu nam pomaže savremena mehanizacija. Na poljoprivrednom gazdinstvu moje sestra, majka i ja pretežno uzgajamo soju i kukuruz i trudimo se da pratimo struku i nauku. Primenjujemo punu agrotehniku na svim našim njivama i savetujemo se sa stručnjcima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, rekla je Jovana Lambeta iz Gajdobre, jedna od dobitnica priznanja.
Dobrila Kovčin iz Stapara još jedna je uspešna mlada dama srpskog agra i ovogodišnja laureatkinja.
-Od malih nogu sam u svojoj kući uključena u sve poljoprivredne aktivnosti pa je sasvim logično bilo da nastavim da se bavim ovim poslom. Mislim da je precizna poljoprivreda budućnost i da smo mi mladi otvoreni ka novim tehnologijama i da u tome možemo da postanemo konkurenti starijim kolegama i koleginicama. Njihovo iskustvo i nove tehnologije daju dobre rezultate, poručila je Kovčinova.
Dobrila ima licencu za upravljanje bespilotnim letelicama i očekuje da će joj ona u budućnosti doneti benefite jer planira da za svoje poljoprivredno gazdinstvo kupi bespilotnu letelicu i počne da radi mapiranje zemljišta, praćenje stanja useva i dr.
Dejan Šuša iz Vojvoda Stepa obrađujemo oko 75 ha zemlje. Ratarstvo je porodična tradicija.
– Videli smo da je čisto ratarenje nedovoljno isplativo, u stočarstvu se nismo pronašli, a zbog tražnje lešnika na tržištu zasnovali smo ovu proizvodnju. Stariji zasad lešnika je na 7 ha dok se na 5 ha nalazi maladi zasad dunje. Za dunju smo se opredelili jer ne možemo da računamo da će svaka godina biti dobra za ratarske useve ili za lešnik. Godine su sve sušnije i zbog toga treba imati više kultura da bi imali stabilnost u proizvodnji, poručio je Šuša.
On trenutno koristi autopilot navigaciju za preciznu poljoprivredu, redovno radi analizu zemljišta, ima sistem za zalivanje kap po kap sa sistemom za fertigaciju dunje.
Priznanje „Poljoprivrednici nove generacije“ dobili su i Branislav Petričević iz Rivice, Aleksandar Milivojević iz Grugrevaca, Žarko Kovačević iz Pavlovaca, Goran Čarubrić iz Manđelosa, Igor Radojević iz Kočinog sela, Jovan Ninkov iz Begeča i Štefan Edorian Belu iz Vladimirovca kod Pančeva.
Branislav Đekić iz Belegiša, ima samo 14 godina, a poslove na poljoprivrednom gazdinstvu drži u malom prstu. Njemu je uručeno posebno priznanje – „Mlada nada srpskog agrara“.
-Baviću se poljoprivredom jer sam u njoj odmalena sa ocem, stricem i dedom. Oduvek su me zanimale poljoprivredne mašine i na našem gazdinstvu želimo da ih osavremenimo i da koristimo preciznu poljoprivredu, poručio je Branislav Đekić.
Prehrambene sigurnosti nema bez mladih poljoprivrednika
Ovoj svečanosti prisustvovali su i predstavnici naučno-istraživačkih ustanova, privrede i institucija. Događaj je otvorila Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
-U Ministarstvu poljoprivrede na mlade ljude gledamo kao zvezdu uzdanicu domaćeg agrara koji će održati prehrambenu sigurnost i stabilnost naše zemlje. Oni su i inovatori koji inplementigaju digitalizaciju i pametnu poljoprivredu. Oni osećaju da ekologija i odgovorno bavljenje poljoprivredom moraju da idu ruku pod ruku sa industrijalizacijom. Te dve strane moramo pomiriti i pronaći održive prakse. Upravo mladi poljoprivrednici su ti koji će prvi primenjivati principe regenerativne poljoprivrede, poručila je Popovićeva.
U tome će im, kako je Popovićeva rekla, pomoći i Radna grupa za regenerativnu poljoprivredu koju je formiralo resorno ministarstvo. Njen prvi zadatak je da radi na implementiranju modela subvencionisanja ovog tipa proizvodnje. Pre toga moraju se jasno izdefinisati pravci regenerativne poljoprivrede koje treba ubaciti u Strategiju za ruralni razvoj i poljoprivredu. Sve to treba sprovesti kroz edukaciju i uključivanje nauke.
Danilo Golubović, savetnik premijera Srbije za poljoprivredu i stručnjak za evrointegracije domaćeg agrara poručio je mladima da ostanu na selu jer je država spremila ozbiljan agrarni budžet kako bi ostvarili dohodak i imali ozbiljan interes.
-Država tome želi da doprinese kroz različite podsticajne mere, a EU daje ključni doprinos. Svaka zemlje EU mora da izdvoji tri odsto u okviru direktnih plaćanja za mlade poljoprivrednike. I u EU postoje problemi starosti seoskog stanovnišva, napuštanja sela od strane mladih. Ovu evropsku meru i mi trebamo da sledimo. Kako bismo primenili digitalizaciju u poljoprivredi, regenerativnu poljoprivredu i sl. moramo imati mlade ljude u selima, rekao je Golubović.
-Verujem da lauretima ove nagrade daju entuzijazam za dalji rad, posebno u ovako teškoj godini za agrar. Poručila bih im da se udružuju jer su život i karijera pred njima, a kroz zemljoradničeke zadruge zajedno na tržištu mogu da učine daleko više nego kao pojedinci. Time će pomoći i sebi ali i lokalnoj zajednici u kojoj žive, rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Završnica konferencije bila je u duhu slogana „Znanje nas pokreće“. Održana je panel diskusija o rešenjima za prevazilaženje klimatskih promena, tehnološkim inovacijama i informatičkim inovacijama.
Piše: Jasna Bajšanski
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD
