Poljoprivrednici sklonili traktore uz poruku: „I nož i kolač su u rukama države“

 

Zahtevi, objašnjenja, ponuđena rešenja, zakazani novi sastanci sa ciljem realizacije istih – sve to tokom 5 sati sastanka predstavnika poljoprivrednika iz  4 udruženja  i  devet predstavnika republičke vlade, resornog ministarstva i novosadske Produktne berze juče (26.11.2023.) u Kisaču.

Poljoprivrednici su došli spremni, naoružani argumentima i primerima iz prakse. Premijerka u tehničkoj Vladi Ana Brnabić tokom celog sastanka pokazivala je volju i inicijativu da se problemi reše. Ministarka Jelena Tanasković sve vreme je podsećala na aktuelno stanje, važeće zakone i uredbe i mogućnostima koje one nude, odnosno ne nude.

 

 

ČITAJTE I: Delimičan dogovor poljoprivrednika i Vlade: Prestaju blokade, novi sastanak u nedelju u Kisaču

 

 

Zbog čega može refakcija, a ne može ukidanje akcize na gorivo?

Sastanak je počeo diskusijom o ukidanju akcize na dizel gorivo za poljoprivrednike.

-To je zakon o tome se ne pregovara. Da bi se ostvario ovaj zahtev morao bi da se menja Zakon o akcizama, a to je nemoguće jer je zbog predstojećih izbora skupština raspuštena.Uvek će postojati razlika između akcize i refakcije, rekla je Tanaskovićeva.

Ona je je objasnila da je refakcija odricanje zarade i da to može da podnese samo NIS u čijoj vlasničkoj strukturi svoj udeo ima i država. Ostali ditributeri goriva sa kojima je razgovarano ne mogu da spuste cene, a nih je nemoguće subvencionisati.

Refakcija od 50 dinara na litru goriva na NIS-ovim pumpama (129 + 50 dinara po litru) je prihvaćena i kako se čulo na sastanku u istom iznosu će se primenjivati i u slučaju pojeftinjenja dizela.

Poljoprivrednici su dalje ukazali na problem sadašnjeg ograničenja točenja dizela 2 puta dnevno po 60 litara što je, s’ obzirom na potrošnju, posebno prilikom oranja koje je sada u toku, nedovoljno i dovodi do praznog hoda od benzinske stanice do njive.

Predložili su i da se dnevni limit poveća na 300-400 litara.

Miroslav Matković ispred Subotičkih poljoprivrednika podsetio je da je postojala praksa da NIS svojim cisternama donosi veće količine goriva na kućnu adresu poljoprivrednika i da se na taj način procedura pojednostavljuje i smanjuje se rizik transporta u kanistrima.

Ratari su takođe zahtevali razmotranje mogućnosti direktne kupovine po nižoj ceni, na šta im je rečeno da to nije moguće jer je NIS uredbom obavezan na agrokartice.

Matković je tražio i pojašnjenje šta se dešava sa agrokarticama jer se „šuška“ da NIS  hoće da ih ukine. Brnabićeva je rekla da je zaključno sa ovom godinom izdato 166.520 agrokartica , a da 5.000 čeka na obradu i da će 1. januara 2024. godine doneti novu Uredbu kojom će obavezati NIS da ne ukida kartice.

Poljoprivrednike je takođe interesovalo da li se može dobiti garancija da će na NIS-ovim pumpama biti dovoljno goriva tokom žetve.

-Treba mapirati NIS-ove pumpe i pojačati isporuku na onima koje su dostupne poljoprivrednicima, odgovorila je Brnabićeva.

Mileta Slankamenac iz Inicijative je rekao da ima zloupotreba agrokartica i  da treba pooštriti kontrolu tako što će se pratiti namenski računi.

Ana Brnabić se obavezala da će kontaktirati NIS i pitati:

1. Da li gorivo može da se poljoprivrednicima dostavlja cisternama na adrese?
2. Da li dnevno ograničenje na 120 litara može da se poveća na 400 l?
3. Da li do kraja godine može da se ubrza izdavanje agrokartica?

Brnabić: Treba urediti berzu, ne plašimo se kartelista i monopolista

Sledeći, a možda i najvažniji zatev poljoprivrednika o kojem se pregovaralo je uređenje tržišta žitarica.

O ovoj temi su govorili članovi radne grupe za tržište i robne berze Danijel Kovačić i Milan Bogunović ispred Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

-Želimo da ono što proizvedemo bude i vrednovano, odnosno da ima adekvatu cenu. Sada izvoznici i otkupljivači skidaju kajmak. Nama je potrebna primena robne berze, onakve kakve imaju razvijene zemlje. Želimo da svako zrno prođe kroz berzu, rako je Kovačić.

On je dalje istakao da poljoprivrednici žele svoju robu da plasiraju preko berze i da sami biraju opcije za prodaju. Kao primer  naveo je fjučerse.

Šta to znači u praksi?

Poljoprivrednik sa ugovorom koji se dobije prilokom ovakvog vida trgovanja može da dobije kredit bez prodaje robe. Kada ugovor dođe na naplatu banci se vraća krediti uz subvencionisanu kamatu.

Ministarka Tanasković je rekla da država i ove godine subvencioniše kamatu poljoprivrednicima i da će tako biti i 2024.

-Naša dužnost je da ovaj posao učinimo isplativim i primamljivim. Ni državi nije u interesu da svi iz sela dođu da žive u gradovima. Zbog toga pitam da li je država spremna da nam pomognete i učestvuje u kompletnoj reformi trgovine poljoprivrednim proizvodima i da podnese pritiske monopolista?, pitao je Danijel Kovačić.

-Nije problem da se to uradi. Mi se ne plašimo kartelista i monopolista, odmah je rekla Brnabićeva što je kasnije ponovila i na konferenciji za novinare.  

Ona je istakla da je problem kad strani kupci, a ima ih zainteresovanih iz Najrobija, Kenije, Ugande, Tanzanije, Južne Koreje, Irana i drugih zemalja sa kojima je država pregovarala,  kažu – pošaljite, a ja odgovorim da ne mogu da prikupim tražene količine.

-To uradite preko berze, preko izvoznika i skladištara. Zato i imamo ovaj zahtev, kratko je rekao Mileta Slankamenac.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici berze, a povodom ovog predloga oglasila se i direktorka Produktne berze Novi Sad Branislava Stojakov.

-Tržište je slobodno, onaj koji ne vidi interes u berzanskom trgovanju, neće pojaviti na berzi, rekla je Stojakov.

Ona je dodala da preko Produktne berze svoju robu sada plasira samo 50 poljoprivrednih gazdinstava.

Gde su javna skladišta?

Poljoprivrednici su u okviru ovog zateva naglasili još jedan veliki problem – javna skladišta. Objasnili su da skladištari manipulišu robom. Mešanjem u silosima robe, npr. pšenice, lošeg kvaliteta i one dobrog kvaliteta, poljoprivrednik koji je dostavio dobro zrno bude oštećen cenovno.

Kako to u praksi izgleda objasnio je Mileta Slankamenac.

-Mi ne dobijamo cenu prema kvalitetu. Primera radi, kupac iz Italije traži robu dobrog kvaliteta,  on je i plati prema kvalitetu. Ali ne plati je nama – poljoprivrednicima. Skladištar određuje cenu za nas. Potrebna su nam javna skladišta ali i obezbeđenje od potencijalnih malverzacija.

Ministarka Tanasković je na ovo rekla da su bila 3 javna poziva za javna skladišta na koja se niko nije javio.

-Od skladištara tražimo 100 odsto bankarsku garanciju. Ako država garantuje za javna skladišta i ona moraju da daju garanciju, poručila je ona.

Rečeno je i da ovaj segment treba urediti tako što robno skladište izdaje skladišnicu u kojoj su navedeni svi parametri kvaliteta predate robe i dužno je da taj kvalitet i plati vlasniku robe, odnosno poljoprivredniku.

Poljoprivrednici su kao negativne primere u praksi naveli dve velike firme koje sklapaju ugovore sa poljoprivrednicima tako što ugovore vežu za robu, daju garanciju banci, dug se vraća u robi, a one same odlučuju po kojoj ceni.

-Deluje kao robovlasnički sistem, prokomentarisala je Ana Brnabić.

Ona je rekla da je neophodno što pre definisati slabe tačke i popisati sve zakone koji se odnose na regulisanje tržišta.

Poljoprivrednici su tražili rokove za postavljanje ovakvog sistema, a ministarka Tanasković je rekla da je ralno da sledeće godine sve ovo profunkcioniše.

Ova tačka završena je zaključkom da će u sredu (29.11.2023.) biti prvi sastanak Radne grupe za pitanje tržišta o čemu će se raspraviti o detaljima ove teme, a sastanku će prisustvovati i predstavnici poljoprivrednika.

„Kost u grlu“ kod subvencija?

I dok su pregovori oko predhodnih zahteva tekli bez tenzija, kada se stiglo do priče o subvencijama „temperatura“ je skočila i kod jedne i kod druge strane.

Podsećanja radi, država je ratarima ponudila 18.000 dinara osnovnih subvencija po hektaru i 17.000 za nabavku deklarisanog semena.

Poljoprivrednici su tražili da u 17.000 uđe i drugi repromaterijal poput nafte, zaštitinih sredstava… što je ministarka Tanasković kategorično odbila uz obrazloženje da država neće da subvencioniše dve firme koje proizvode veštačko đubrivo i koje imaju mnopol na našem tržištu. Sem toga, subvencionisanje deklarisanog semena je i podsticanje proizvodnje.

Ratari su na to odgovorili da deklarisano seme koje su sejali proizvođač nije tretirao insekticidima, a šteočine i virusi koje one prenose i sve ih je više zbog klimatskih promena,  su  umanjile prinose od 20 i više procenata. Tzv. „seme sa tavana“ donelo im je jako dobar rod.

Ministarka je ostala kategorična, da samo sertifikovano seme dolazi u obzir.

Iznenađenje za ratare je nastupilo i kada im je rečeno da se radi o sumi do 17.000 dinara i da je resorno ministarstvo uradilo kalkulacije po kulturi.

-Pšenica „ne dobacuje“  do 17.000 dinara. Soja, kukuruz i šećerna repa dobacuju, prokomentariosao je jedan od poljoprivrednika.

Novac za seme vraćaće se samo za kulture koje su u RPG-u. Ukoliko je neophodno presevanje i te fakture će biti uzete u obzir. Ali, sve do 17.000 dinara. Ništa preko toga.

Diskutovalo se i o pravima poljoprivrednika na direktna davanja. Tako je jedan od paora objasnio da on i njegov brat blizanac žive na istoj adresi ali da svako od njih ima svoju porodicu i svoje poljoprivredno gazdinstvo i pitao da li, zbog iste adrese, obojica imaju pravo na subvencije.

-Ako svako ima svoje troškove, onda je odgovor da, rekla je Tanaskovićeva.

Šta sa dugovanjima za porez i PIO fondu?

Veliki problem poljoprivrednika jeste i dugovanje za neplaćene poreze i PIO fondu.

-Poreski dug ne zastareva i prenosi se na naslednike poljoprivrednog gazdinstva, rekla je Tanaskovićeva.

Kada je loša godina, poljoprivrednici nisu u mogućnosti da uplaćuju doprinose.

-Na primer, 400.000 sam dužan da uplatim za penziono i socijalno osiguranje, a 300.000 mi je  kamata, dakle ukupno 700.000 me opterećuje PIO. Ako uplatim 100.000 to mi „pojede“ kamata.  Da li je realno da se otpiše kamata, a ostalo da nam se da na mesečne rate, pitao je Goran Filipović.

Ministarka nije imala odgovor na ovo pitanje ali je pozvala telefonom direktora PIO fonda, koji je na spikerfon rekao da najviše mogu da izađu u susret do 60 rata, zavisno od visine duga i kolike su kamate za dug ne stariji od 5 godina, a što se tiče otpisa kamata, tu mora da razgovara i sa poreskom upravom kako bi se oni složili.

„Ćeraćemo se još“

U Kisaču nije došlo do potpisivanja i pečatiranja bilo kakvog dokumenta.

Predloženo je da se o 35.000 dinara, odnosno 18.000 + 17.000 razgovara na sledećem sastanku kojem će prisustvovati predstavnici svih udruženja poljoprivrednika Srbije. To je bio predlog Vlade kako ne bi bilo „šuma u komunikaciji“, odnosno kako bi svi čuli da drugim poljoprivrednicima neće biti umanjene subvencije. Ponuđen je okviran datum – između 11. i 15. decembra. U uredbi koja će biti doneta od 1. januara biće vidljivo 18.000 dinara po hektaru, a nakon rebalansa budžeta i plaćanja svih direktnih davanja u julu će se tražiti za dodatnih 17.000 dinara.

-Meni je najvažnije da u narednih nekoliko meseci pripremimo zakone i podzakonska akta koji se odnose na berzansko trgovanje i da kao tehnička Vlada ostavimo to za neku narednu Vladu i saziv Skupštine sa novim predlogom zakona, rekla je Ana Brnabić.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

Osim toga, spomeniti su krediti sa jedan odsto kamate, o čemu Narodna banka Srbije mora da proveri sa kreditnim biroom.

Subvencije za stočare će ostati iste kao u 2023. godini.

Poljoprivrednici su svoje traktore vratili kućama i predložili kontinuiranu komunikaciju sa republičkom vladom i resornim ministarstvom što su i Tanaskovićeva i Brnabićeva prihvatile.

 

Piše: Jasna Bajšanski