Rezidba višnje se može obavljati u toku zimskog mirovanja, od novembra do aprila meseca, ili u toku perioda vegetacije.
Rezidba višnje se u Srbiji sprovodi najčešće u toku zimskog mirovanja. Letnja rezidba se primenjuje u veoma malom procentu i najčešće se izvodi posle berbe plodova, u toku jula meseca.
Letnja rezidba, kao osnovna, u odnosu na zimsku ima niz prednosti. Pored mekšeg drveta koje olakšava rezidbu, smanjuje se bujnost stabala, što omogućava da se ukloni izrođeno rodno drvo i bujni, nerodni mladari koji nisu od značaja za rod u narednoj vegetaciji, a čije bi uklanjanje u toku zimskog mirovanja potenciralo bujnost stabala.
ČITAJTE I: Od čega zavisi količina vode za zalivanje voćaka?
Rezidbom u vegetaciji se uklanja suvišna lisna masa, kojom se omogućava bolja prozračnost krune. Boljim osvetljenjem krune doprinosi se boljem diferenciranju cvetnih pupoljaka za budući rod. Bolja provetrenost krune smanjuje vlažnost i doprinosi smanjenju mogućnosti za pojavu gljivičnih bolesti.
Rezidbom na zeleno, u vreme intezivne fiziološke aktivnosti biljke, preseci grana brzo zarastaju, tako da ne dolazi do pojave smolotočine i sprečava se prodor štetnih organizama koji izazivaju razaranje drveta.
Pri sprovođenju letnje rezidbe, kao osnovne, koriste se isti principi kao i u zimskoj rezidbi, koji zavise od kondicije stabala, uslova sredine i osobine sorte.
U zavisnosti od tipa grančica na kojima pretežno rađaju, kod višnje se mogu izdvojiti tri grupe sorti prema čijim osobinama se projektuje rezidba:
- Sorte koje pretežno rađaju na majskim buketićima, kod kojih je rezidba svedena na minimum i koja za cilj ima obnavljanje rodnog drveta (Montmorensi, Rani meteor, Kraljica hortenzija). Kad se obrastajuće rodno drvo na kome se nalaze majski buketić izrodi, treba ih povratnom rezidbom podmladiti. Potrebno je ostaviti dovoljan broj jednogodišnjih grančica na nižim delovima starijeg drveta na kojima će se formirati novi majski buketići.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
- Grmolike sorte višnje najveći deo roda nose na jednogodišnjim granama, a karakterišu se oborenim rastom grana (Hajmanova konzervna, Reksele, Šumadinka). Plodonosne grane kod ovog tipa višnje su dužine do 50cm. Sorte iz ove grupe zahtevaju redovnu i oštriju rezidbu. Cilj rezidbe je da se obezbedi dovoljan broj grančica dužine od 20 do 50cm. Pri rezidbi ovih sorti potpuno se uklanjaju bujni letorasti iz unutrašnjosti krune, kao i ogolele tanke viseće grančice. Starije izrođeno rodno drvo se prekraćuje, čime se obezbeđuje obnova vitih rodnih grančica.
- Sorte koje rađaju podjednako na vitim grančicama i na majskim buketićima su Oblačinska, Keleris 14, Keleris 16. One zahtevaju intezivnu rezidbu u cilju dobijanja plodova boljeg kvaliteta. Rezidbu bazirati na ostavljanju što veće količine umereno bujnih grana, koje i daju plodove najboljeg kvaliteta. Posebno se preporučuje rezidba jačeg inteziteta u zasadima sa većom gustinom sadnje.
Piše: Zoran Janković, PSSS Srbije