Mladi poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela kod Kikinde Milan Šepa kaže da je danas poljoprivrda u usponu ali, ove godine postignuti su loši rezultati zbog velike suše koja je posebno zadesila Banat. To će sigurno njemu i njegovim kolegama otežati kupovinu nove mehanizacije. Ali, svaki poljoprivrednik koji želi da napravi iskorak moraće da kupi novu mehanizaciju.
ČITAJTE I: ZSV: Uz zadruge do savremene mehanizacije
-Smatram da je kupovina nove mehanizacije dobra investicija. Poljoprivredne mašine najčešće kupujemo pomoću kredita banaka ili pokrajinskih konkursa i Razvojnog fonda. I država učestvuje subvencionisanjem kreditnih kamata što i koristimo. Banke traže obezbeđenje hipotekom na zemlju ili u najvećem broju slučajeva sama mašina je garancija za sebe, objašnjava Šepa.
On napominje da obezbeđenje novca za kupovinu poljoprivredne mehanizacije preko državnih fondova podrazumeva grejs period od godinu dana, rok otplate je 3-5 ili 7 godina. Kada su poslovne banke u pitanju dužinu roka otplate poljoprivrednici određuju sami, a uslove i dinamiku otplate biraju i to može biti šestomesečno ili jednom godišnje.
-Kao što sam rekao na početku razgovora, ova proizvodna godina bila je jako teška i loša. Kome nova mehanizacija bude preko potrebna podići će kredite kod poslovnih banaka sa dužim rokom otplate.
Na pitanje koliko je u njegovom fokusu precizna poljoprivreda, Milan kaže da je on još kao student 2005/2006. godine šest meseci radio u SAD-u. Video je da su ljudi još tada primenjivali preciznu tj. digitalnu poljoprivredu.
-Ja sam u tom pravcu još od 2008. godine od kada moja porodica i primenjuje ovaj vid proizvodnje. Raspolažemo preciznim sejalicama, rasipačima, prskalicima, kombajnima sa kvantimetrom. Sve ovo nam donosi uštede u novcu, vremenu rada, konforu i svakom drugom smislu. Nismo računali koliko je to procenata ali je sigurno da uvođenjem precizne poljoprivrede, konkretno navigacije u traktor, štedimo 20 odsto vremena i 20 odsto goriva, objašnjava ovaj mladi proizvođač.
Inače, gazdinstvo Šepa proizvodi pšenicu, suncokret, kukuruz i uljanu repicu. Do skora svoje mesto na njivama ovog domaćina imala je i šećerna repa ali, kako kaže, zbog monopola na tržištu odustao je od ove proizvodnje.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski