Gajenje trešnje u našim agroekološkim uslovima tradicionalno se vezivalo za divlju trešnju (Prunus avium) kao podlogu pri čemu su stabla bujna i zauzimaju veliki prostor po jedinici površine.
U takvim okolnostima otežana je rezidba,zaštita i berba što sveukupno poskupljuje proizvodnju. Iz ovih razloga poslednjih godina podižu se novi zasadi u gustom sklopu u cilju ekonomičnije proizvodnje i postizanja visokih prinosa i dobrog kvaliteta plodova.
ČITAJTE I: Srbija i Ferero: Osnivanje prvog okruga izvrsnosti za lešnik
Cilj ove proizvodnje je gajenje trešanja niskih stabala,uvođenje samooplodnih sorti kao i izbor uzgojnih oblika pogodnih za gustu sadnju. Sve ovo podrazumeva povećanje broja stabala po jedinici površine ali treba imati u vidu da voćke malog habitusa zbog slabije razvijenog korenovog sistema su osetljivije na nedostatak vlage u zemljištu što podrazumeva primenu sistema za navodnjavanje i intenzivnu ishranu.
Pri izboru podloga za gajenje u intenzivnim zasadima pre svega treba imati u vidu kalemljenje sorti trešanja na vegetativnim podlogama. Najzastupljenije u novim proizvodnim zasadima u našim uslovima su Colt, F 12/1, kao i podloge iz grupe Gisela i Krymsk.
Što se tiče izbora sorti treba težiti ka gajenju samooplodnih, a ako se proizvođači opredele za proizvodnju samobesplodnih kultivara onda posebnu pažnju treba posvetiti broju i rasporedu oprašivača, odnosno problematici oprašivanja i oplodnje.
Kada je u pitanju izbor uzgojnog oblika treba istaći da trešnja prirodno formira piramidalnu krunu. Međutim, za gajenje u intenzivnim zasadima koriste se uzgojne forme s produžnicom (provodnicom) ili bez nje. Kod gajenja stabala trešnje bez produžnice,odnosno u formi kotlaste krune (vaze) neophodno je sukcesivno obnavljati rodno drvo jer se najbolji kvalitet plodova dostiže na rodnim nosačima starosti do pet godina. Kod uzgojnog oblika tipa vretena cilj je da se formira 20-25 bočnih prirasta na kojima se pre svega formiraju kitice. Kod ovog tipa uzgojnog oblika praktično nema skeletnih grana jer se svake godine uklanja oko četvrtine najbujnijih prirasta tako da se za 4-5 godina sva bočna razgranjenja ciklično zamene.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Pri gajenju trešanja u gustom sklopu u zavisnosti od podloge i bujnosti sorte broj stabala po hektaru se kreće od 400-600 kod kultivara okalemljenih na F 12/1 i Colt-u do 800-1200 kod podloga Gisela 5 i Gisela 6.
Piše: Dipl. ing Velimir Stanojević,.PSSS Čačak