Sa završetkom leta i dolaskom jeseni završava se glavni ciklus povrtarske proizvodnje u zaštićenim prostorima – plastenicima i staklenicima. Radovi se svode na uklanjanje biljnih ostataka i pripremu zemljišta za narednu sezonu.
Tokom kasne jeseni, kao i tokom zimskih meseci, uz određene preduslove, moguće je organizovati gajenje nekih povrtarskih vrsta koje nemaju velike zahteve za porast i razvoj. Jedna od najviše gajenijih povrtarskih kultura u ovom periodu jeste zelena salata (Lactuca sativa L).
ČITAJTE I: Tehnologija proizvodnje belog luka jesenjaka
Glavni razlozi zašto se zelena salata gaji u zatvorenim prostorima tokom jesenjih i zimskih meseci jeste kratak vegetacioni period, jednostavnost u gajenju i skromniji zahtevi u pogledu hranljivih elemenata. Ipak, kod zelene salate postoji opasnost da tokom hladnog perioda, naročito ako su zime jake a u objektima ne postoji mogućnost zagrevanja dođe do jarovizacije i prelaska iz vegetativnog u generativni stadijum, ali krenimo redom.
Kao i svo lisnato povrće, tako i zelena salata jako dobro reaguje na đubrenje azotnim đubrivima. Salata ima varijabilnu vrednost vegetacionog perioda u zavisnosti od temperaturnih i svetlosnih uslova. Pri deficitu sunčanih dana tokom zimskog perioda, vegetacioni period do pristizanja zrelih glavica može da se znatno produži. Forsiranje rasta salate lako dostupnim azotom može da izazove povećanu akumulaciju nitrata i nitrita koji imaju štetni efekat po zdrvalje..
Savremena proizvodnja salate započinje proizvodnjom rasada u dezinfikovanom supstratu u kontejnerima sa 104 otvora krajem septembra ili početkom oktobra. Optimalno vreme rasađivanja je u fazi kada rasad ima 5 – 6 razvijenih listova, a pre ulaska u zimski period salata treba da ima vegetativni porast prosečno od 8-12 listova. Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte i najčešće se kreće od 20-30 x 20-30 cm.
Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka u ponudi ima sorte Majska kraljica, Nansen, Neva, Univerzal i sortu Viola koja je specifičnog izgleda namenjena za dekoraciju jela, ali i za konzum.
Mogućnost sadnje salate je velika, i može se gajiti u redovima ili u trakama sa većim brojem redova, zavisno od širine objekta. Pri uzgoju u trakama, neophodno je ostaviti međuprostor za nesmetano izvođenje agrotehničkih mera i kasnije berbe. Najlakše i najpraktičnije je gajiti salatu na foliji. Sistem za zalivanje koji preporučujemo za gajenje zelene salate jeste svakako kap po kap, kako zbog svoje ekonomičnosti, tako i zbog izbegavanja vlaženja lisne površine i stvaranja povoljnih uslova za razvoj gljivičnih oboljenja.
Kada je reč o zaštiti zelene salate, prisutni korovi se mogu suzbijati sa jednim okopavanjem ili pljevljenjem, a ako se gaji na foliji, oni ne predstavljaju veliki problem u proizvodnji.
Najveći problem u proizvodnji zelene salate mogu predstavljati prouzrokovači biljnih bolesti i štetočine, pre svega insekti ali i puževi golaći. Od prouzrokovača biljnih bolesti, najčešće se javljaju Botrytis cinerea L. (prouzrokovač sive truleži) i Bremia lactucae L. (prouzrokovač plamenjače).
Kada je reč o štetnim insektima, tripsi, lisne vaši i sovice mogu napraviti velike štete. Jedna od osnovnih mera borbe protiv prouzrokovača biljnih bolesti jeste dobro provetravanje, regulisanje relativne vlažnosti vazduha u objektima ispod 50%, održavanje temperature ispod 20°C, izbegavanje zalivanja biljaka preko listova, kao i izbalansirana ishrana azotom. Kada je reč o hemijskoj zaštiti, za suzbijanje prouzrokovača plamenjače mogu se primeniti registrovani preparati na bazi aktivne supstance (a.s.) azoksistrobin 250 g a.s. L-1 (7 dana karenca), propamokarb-hidrohlorid 625 g a.s. L-1 + fluopikolid 62,5 g a.s. L-1 (7 dana) i oksatiapipronil 30 g a.s. L-1 + mandipropamid 250 g a.s. L-1 (7 dana), dok se za suzbijanje prouzrokovača sive truleži mogu koristiti preparati na bazi a.s. pentiopirad 200 g a.s. L-1 (7 dana), boskalid + piraklostrobin (14 dana) i fluksapiroksad 75 g a.s. L-1 + difenokonazol 50 g a.s. L-1 (14 dana). Najbolji efekti se postižu preventivnom primenom uz poštovanje karence, količine primene po jedinici površine i maksimalnog broja tretmana.
Protiv štetnih insekata, pored plodoreda i adekvatnih uslova gajenja u objektima, mogu se primeniti sledeći insekticidi: acetamiprid 250 g a.s. L-1 (7 dana) lisne vaši, gusenice i tripse; deltametrin 25 g a.s. L-1 (7 dana) lisne vaši, gusenice i tripse; lambda-cihalotrin 50 g a.s. L-1 (7 dana) lisne vaši, gusenice i tripse; metaflumizon 240 g a.s. L-1 (7 dana) gusenice; piriproksifen 100 g a.s. L-1 (14 dana) gusenice; spirotetramat 25 g a.s. L-1 (3 dana) gusenice i tripse; sulfoksaflor 120 g a.s. L-1 (7 dana) lisne vaši i tripse.
Nova naučna saznanja u proizvodnji salate Instituta za povrtarstvo ukazuju da su osnovni preduslovi za postizanje visokog prinosa kod salate podrivanje zemljišta (50cm), upotreba organskog đubriva i proizvodnja rasada u uslovima veštačkog osvetljenja.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Najveći prinos salate Viola u zaštićenom prostoru Instituta ua povrtarstvo u sezoni 2023/2024 ostvaren na podrivenom zemljištu u kome je inkorporiran Nervosol organic NPK 4-3-4 i iznosio je 6,98 kg m-2, a najveći prinos na plitko obrađenom zemljištu izmeren je u tretmanu glistenjakom Lumbrikum Radovanović i iznosio je 5,82 kg m-2. Prinos u kontroli (bez primene organskog đubriva) na podrivenom zemljištu iznosio je 4,87 kg m-2, dok je na plitko obrađenom zemljištu iznosio 4,01 kg m-2.
Proizvodnja rasada pod veštačkim osvetljenjem monohromatski plave svetlosti (400 nm) u donosu na prirodnu svetlost dovodi do bržeg sazrevanja salate sa povećanim brojem listova i lisnom površinom.
Tekst je autorsko delo grupe istraživača Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka