Protivgradne mreže su savremena fizička zaštita koja se koristi u voćarstvu radi sprečavanja šteta koje nastaju usled grada.
Grad predstavlja jednu od najopasnijih vremenskih nepogoda za voćke, jer za samo nekoliko minuta može uništiti celu sezonu proizvodnje, oštetiti grane, lišće i plodove, pa čak i prouzrokovati trajna oštećenja na drvetu.
ČITAJTE I: Uslovi tropskih temperatura pogoduju razvoju grinja – reagujte na vreme!
Kako funkcionišu protivgradne mreže?
Protivgradne mreže se postavljaju iznad voćnjaka u obliku krova ili tende. Izrađene su od čvrstih i UV-otpornih materijala, najčešće polietilena. Kada grad pada, mreža ga fizički zadržava ili usporava njegovu brzinu, čime se izbegavaju direktni udarci u plodove i biljke.
Prednosti protivgradnih mreža:
- Zaštita plodova od mehaničkih oštećenja – čime se čuva kvalitet i tržišna vrednost.
- Zaštita stabala i mladih grančica – sprečava lomljenje i rana oštećenja.
- Stabilna i sigurna proizvodnja – smanjuje rizik od potpunog gubitka roda.
- Zaštita od dodatnih faktora – poput UV zračenja, vetra i ptica (zavisno od vrste mreže).
- Dugoročna investicija – mreže traju više sezona i brzo se isplate.
Važnost u savremenom voćarstvu
U uslovima klimatskih promena i sve češćih vremenskih nepogoda, protivgradne mreže postaju gotovo obavezna oprema u profesionalnom voćarstvu. Ulaganjem u mreže, proizvođači osiguravaju ne samo količinu, već i vizuelni kvalitet plodova, što je ključno za plasman na tržište i izvoz.
Mreže se posebno često koriste u zasadima jabuka, krušaka, trešanja i borovnica, jer su ove vrste posebno osetljive na oštećenja i imaju visoku tržišnu cenu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Zaključak
Protivgradne mreže su jedna od najefikasnijih i najpouzdanijih mera zaštite voćnjaka. One omogućavaju sigurnu proizvodnju čak i u godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima. Iako zahtevaju početno ulaganje, dugoročno štede novac i čuvaju trud uložen u proizvodnju.
Piše: Teodor Prvulovic PSSS Negotin