Žetva ječma u Vojvodini ide svojim tokom, a po rečima poljoprivrednika i stručnjaka, svega nekoliko dana nas deli od početka žetve pšenice.
I jedni i drugi kažu da očekuju dobr rod i kvalitetno zrno hlenog žita.
ČITAJTE I: Na Sremskom danu polja u Rivici: Prinos obećavajući, hoće li ga pratiti i obećavajuća cena
Poljoprivrednici iz Bačke naglašavaju da ovo garantuju dobra genetika i puna agrotehnika.
Kada govore o agrotehnici oni kažu da su poskupljenja imputa, povećala troškove proizvodnje.
Aleksandar Đuragin iz Čuruga podseća da su nagli skokovi cene uree zabeleženi baš kada je bila aktuelna prihrana pšenice. Skok cene bio je šest dinara na mesećnom nivou, pa je, na kraju urea dostigla cenu do 72 dinara za kilogram..
-Naravno da su uvećane cene poskupele proizvodnju. Svaka godina je priča za sebe, a ove godine smo imali dodatnih troškova i zbog najezde vašiju u pšenici. I tu smo morali da uradimo ješ jedan dodatni insekticidni tretman, pored svih onih fungicidnih intenzivnih tretmana koje smo radili standardno dva do tri puta, u zavisnosti od pojave bolesti, same agrotehnike, i primene na datoj parceli, objašnjava Đuragin.
Njegov kolega Sava Kompalić iz Deronja takođe potvrđuje da je pšenica koja je u dobrim uslovima i u dobrom stanju.
-Svako ko se pridržavao formule dobre prihrane i zaštite, koji je odradio tri tretmana zaštite od bolesti i od insekata, može da očekuje dobar prinos. I na našem gazdinstvu očekujemo dobar prinos, s’ obzirom na to da smo odradili sve tretmane zaštite i prihranjivanje pšenice. Vreme je pogodovalo ovom usevu, bilo je dosta vlage, dosta toplih dana, tako da, u suštini, ovo će biti jedna pogodna godina za pšenicu, zaključuje Kompalić.
Obojica su se složili da se u Bačkoj očekuje solidan prinos, sudeći po tome kako sada izgleda pšenica.
-I sada, sa toplotnim talasom koji je doneo visoke temperature, očekujemo prinos između 7 i 9 tona po hektaru, u zavisnosti od same agrotehnike i njene primene na parcelama, kaže Aleksandar Đuragin.
Na pitanja da li će, osim dobrog roda, žetvu pšenice pratiti i dobre cene i koja cena je ta koja će pokriti troškove proizvodnje i ratarima doneti i određenu zaradu Sava Kompalić kaže da ona ne bi trebala da se plaća manje od 25 dinara za kilogram bez PDV-a.
Uoči ovogodišnje žetve pšenice, resorno ministarstvo poručuje da pomno prati tržišnu situaciju i preduzima mere kako bi zaštitilo interese domaćih poljoprivrednika.
-Bez obzira na pojedinačne istupe udruženja koja imaju svoje predloge oko cene nove pšenice, važno je napomenuti da na tržištu, kako u Srbiji, tako i u svetu, cena nove pšenice nikada ne premašuje cenu stare. Kada se uporede aktuelne cene u zemljama u okruženju, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske, jasno je da su one u sličnom rasponu kao i kod nas, bez značajnih odstupanja, nevedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Dalje je naznačeno da na cenu pšenice pogotovo utiču globalni faktori kao što su ponuda, potražnja i klimatski uslovi, a država ne može direktno da određuje cenu na tržištu. Ipak, Ministarstvo nije ostalo po strani, već je preduzelo konkretne korake kako bi pomoglo domaćim poljoprivrednicima.
Pokrenuta je inicijativa ka Direkciji za robne rezerve da, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice po stimulativnijoj ceni. Ova mera ima za cilj da se ublaži eventualni pritisak na tržište i obezbedi podrška poljoprivrednicima.
-Očekuje se da Direkcija za robne rezerve izađe sa konkretnim predlogom cene i količina koje će biti predmet otkupa pre početka žetve. Dodatno, treba imati u vidu da je najbolja i najisplativija cena žitarica ona koja se ostvaruje kroz njihovu upotrebu u proizvodnji i preradi. Upravo to treba da bude strateški cilj naše poljoprivrede – da sirovinu pretvaramo u proizvode sa dodatom vrednošću, čime se ostvaruje veća dobit za poljoprivrednike i razvoj celokupnog agrara, poručuju iz resornog ministarstva.
Dalje je navedeno da će ministarstvo ostati u stalnom dijalogu sa proizvođačima, pratiti situaciju i reagovati u cilju očuvanja stabilnosti proizvodnje i tržišta.
-Sertifikovano seme smo koristili, kako seme soje, tako i kukuruza i pšenice, uzimamo samo sertifikovano seme i očekujemo da će konačno izlaći javni poziv za regres za povraćaj novca. Mislim da je dobar taj potez, jer, uglavnom, treba hibride uzimati sertifikovane, da ne bi došlo do nekih grešaka, a i samim tim da bi dobili povrat tog novca što nas sleduje, ovo je pre nekoliko dana rekao Sava Kompalić.
U međuvremenu, Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu je raspisan.
Svi nosioci aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, koji uz podneti zahtev podnesu i račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. godine do dana podnošenja zahteva, mogu da ostvare pravo na podsticaj u iznosu do 17.000 dinara po hektaru.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Podsticaj se odobrava za zasejane površine poljoprivrednog zemljišta za koje je moglo da se ostvari pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a najviše do 100 hektara.
Zahtevi se podnose isključivo elektronski, preko platforme eAgrar, u periodu od 16. juna do 15. jula 2025. godine, uz obavezno korišćenje visokog nivoa elektronske identifikacije (biometrijska lična karta, nalog na eID portalu i aktivan nalog na eAgrar platformi).
Piše: Jasna Bajšanski