Evropska komisija bi krajem jula trebalo da predstavi izmene i dopune direktive o održivoj upotrebi pesticida, glavnog evropskog propisa koji reguliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja.
Izmene bi, između ostalog, trebalo da dobiju snagu zakona za države članice, a očekuje se da će to regulisati proces odobravanja pesticida pre stavljanja u promet, ali i podstaći ljude da koriste alternativna, manje škodljiva sredstva.
ČITAJTE I: EU predlaže smanjenje PDV-a za organsku hranu
Sve to zajedno trebalo bi da omogući EU bolju kontrolu primene propisa u državama članicama. Hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan upozorila je da je lobiranje da se ovaj proces izmene propisa zaustavi ogromno, izveštava Politika.
– Pitanje je da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano. Interesne grupe imaju tri pravca pritiska na institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe hemijskih pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima ne trebaju pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od polja do stola“, američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.
Ona je, inače, sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kojem je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.
– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je poljoprivrednicima nužno ponuditi alternativu hemijskim pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike, pri čemu Hrvatska stoji bolje od proseka EU – smatra Borzanova.
Izvestiteljka za strategiju „Od polja do stola“ osvrnula se na neke nedavne događaje i istraživanja u vezi sa upotrebom i prisutnošću pesticida u hrani, te planove EU da njihovu upotrebu prepolovi do 2030.
– Masovni pomor pčela u Međumurju, istraživanje koje je pokazalo sve veću prisutnost pesticida u hrani i ogromne količine zabranjenih pesticida koje je ove godine zaplenila hrvatska carina povezani su događaji koju upućuju na isti zaključak – trenutna pravila koja kontrolišu upotrebu hemijskih pesticida nisu adekvatna ili se ne sprovode dovoljno strogo.
EU je u sklopu strategije „Od polja do stola“ planirala da prepolovi upotrebu tih sredstava do 2030, ali su kriza i rat u Ukrajini ovaj cilj doveli u pitanje, upozorila je Borzanova.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay