U onom delu Srbije gde priroda odiše svojom netaknutošću i svežinom, tamo gde gotovo svaka srpska porodica ima svoj recept za pravljenje ovog tradicionalnog pića, tamo gde su svi dobri domaćini, gde su trpeze uvek bogate domaćom hranom koja je nadaleko poznata, tamo gde se ljudi još uvek međusobno vole i poštuju, gde vole život i prirodu… – baš tu, na Pešterskoj visoravni, porodica Pešić, iz Sjenice, je pre desetak godina proširila svoju delatnost prženja i pakovanja kafe, odlučivši da vekovima stvaranu tradiciju pečenja rakije od odabranih vrsta šljive, jabuke, divlje kruške, dunje, spoji sa novom tehnologijom i uz primese ljubavi proizvede rakiju prepečenicu, a u želji da istakne njen identitet i kvalitet, rakija je nazvana – ZLATNA KAP.
Rakija od divlje kruške ima karakterističnu aromu, specifičan ukus, miris, bez obzira na vrlo težak proces proizvodnje. Izuzetno je pitka i svako ko je jednom proba, rado joj se ponovo vraća.
Plodovi su sitni, neujednačeno je dozrevanje, čuvaju se u gajbama, prebiraju se i plodovi koji su zreli idu u kominu. Komina se čuva u plastičnim sudovima, a destilacija se obavlja u bakarnim kazanima. Proizvodnja svih rakija obavlja se tradicionalnom metodom dvostruke destilacije. Samo dobri poznavaoci mogu da ocene pravi kvalitet rakije divlje kruške, koja je kraljica među rakijama, ističe Zoran.
ČITAJTE I: Prof. dr Ninoslav Nikićević: Bez nauke i struke nema kvalitetne rakije
Divlje kruške ima doša u Zoranovom kraju ali po njegovim rečima ne rodi svake godine. Od nje ne može da se dobije velika količina rakije, od 100 kg kruške može se dobiti 5 do 7 kg rakije. Jako je zahtevna za preradu, ali oni su prepoznatljivi na Zlatiboru i u Beogradu po toj rakiji.
Rusi imaju zlatnu votku, Francuzi zlatni šampanjac, a mi rakiju sa 23-karatnim listićima zlata, ističe naš sagovornik.
-Zajedno sa porodicom radimo sve sami. Nemamo radnike, i svaka flaša prođe kroz naše ruke, priča nam Zoran Pešić, i dodaje da je aplicirao za IPARD sredstva i dobio novac, tako da ima u planu da napravi degustacionu salu i smeštajne kapacitete za goste sa 22 ležaja, tj. baviće se seoskim turizmom.
Kako Pešić kaže, kao i do sada, radiće na inovativnosti i tehnologiji, a opet ostati veran nasleđenom znanju i tradiciji, jer ogroman broj zadovoljnih kupaca, već deceniju unazad, svedoči da je to ono čemu treba težiti.
Tekst i foto: Svetlana Kovačević
Izvor Domaćinska kuća