Vrste zemljišta koje su pogodne za gajenje šafrana su ona koja su bila pod vinogradima.
Najviše odgovaraju duboka, rastresita zemljišta koja se brzo zagrevaju. U tom smislu su naročito pogodna laka peskovita i šljunkovita zemljišta.
Za gajenje se uspešno mogu koristiti brežuljkasti tereni sa relativno siromašnijim zemljištem, na kome druge biljke daju slabiji privredni efekat. Ne uspeva jedino na zablaćenim, teškim i jako sabijenim zemljištima.
ČITAJTE I: Tehnologija gajenja nevena
Ukoliko se šafran zasadi na mestu koje ima lošu drenažu biljka će zasigurno istrunuti. Pre sadnje treba parcelu očistiti od korova. Preporuka je da se na odabranu parcelu pre sadnje šafrana poseje ozimo strno žito. Nakon žetve ukoliko je moguće zbog vremenskih uslova (suše i nedovoljno vlage) uraditi duboko oranje.
Kao i kod svake biljne kulture priprema za sadnju (setvu) je jako važna. U ovom slučaju pripremamo parcelu u toku leta jer je sadnja u ranu jesen. Preporuka je da to bude u avgustu ili septembru. Dobro podnosi sušu i niske tempereture. Razmak prilikom sadnje je 7 cm a dubina zavisi od vrste zemljišta i kreće se od 7-13 cm. Za 0,10 ha je potrebno oko 240.000 lukovica.
Nakon pet godina lukovice se vade i razdvajaju. Na ovaj način dobijamo sadni materijal za narednu parcelu ukoliko želimo da povećamo površine po šafranom. Posađene lukovice se bude tek u oktobru i pojavljuju se prvi listovi. Šafran cveta tokom oktobra a berba traje dve do tri nedelje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Iz jedne lukovice se formira do devet cvetova, a svaki cvet ima 3 tučka. Intenzivni porast je u toku februara i ostaje zelen sve do proleća.
Sa porastom temperature i dolaskom toplijeg perioda listovi se suše tako da do kraja maja završava vegetaciju. To ga svrstava u biljnu kulturu koja se razlikuje od uobičajenih koje se gaje na našem prostoru. Lekoviti i aromatični deo koji se bere je tučak.
Piše: Dipl. inž. ratarstva Olivera Gavrilović, PSSS Srbije